⁹ Kad se je opet jednom održavala žrtvena gozba u Šilu i pilo se, Ana ustade. Upravo je sjedio svećenik Eli na stolcu, na pragu Gospodnjega svetišta. ¹⁰ U dubokoj tuzi molila se ona, gorko plačući Gospodinu. ¹¹ I zavjetova ovo: »Gospodine nad vojskama, ako pogledaš na muku svoje sluškinje i spomeneš me se i ne zaboraviš svoje sluškinje nego mi daruješ sina, onda ću ga ja, dok je god živ, posvetiti Gospodinu, i britva ne će doći na njegovu glavu.« ¹² Dok se je ona tako dugo molila pred Gospodinom, promatrao je Eli njezina usta. ¹³ Ana je naime govorila tiho, u sebi; samo su se micale njezine usne, a glas joj se nije mogao čuti. Stoga Eli pomisli da je pijana. ¹⁴ Eli je upita: »Dokle ćeš biti pijana? Gledaj da se opet otrijezniš!« ¹⁵ Ana odvrati: »Ah ne, gospodaru moj, ja sam nesretna žena. Vina i opojna pića nisam pila, nego sam izlila dušu svoju pred Gospodinom. ¹⁶ Nemoj smatrati svoju sluškinju nevaljalom ženom! Samo od velike brige i tuge tako sam se molila.« ¹⁷ Eli joj odgovori: »Idi s mirom! Bog Izraelov ispunit će molbu koju si mu upravila.« ¹⁸ Ona odvrati: »Neka nađe tvoja sluškinja milost u tvojim očima!« Tada ode žena svojim putem i jela je, i nije više bila žalosna. ¹⁹ Kad sutradan rano obaviše svoj poklon pred Gospodinom, vratiše se natrag svojoj kući u Ramu. Elkana spozna svoju ženu Anu i Gospodin je se spomenu. ²⁰ Kad prođe jedna godina, rodi Ana, koja je bila zatrudnjela, sina. Nadjenu mu ime Samuel; »jer«, reče, »isprosih ga od Gospodina.«