Mudrost odozgo
A mudrost odozgo jest najprije čista, onda mirotvorna, obazriva, poslušna, puna milosrđa i dobrih plodova, nepristrana, nelicemjerna.
Jakovljeva 3:17
DA je Kiera Wilmot svoj pokus napravila na satu kemije, vjerojatno bi dobila peticu. Umjesto toga optužili su ju da je izazvala eksploziju. Iako je namjeravala zatražiti učiteljevo odobrenje, prijatelji iz razreda nagovorili su ju da pokus napravi izvan učionice. Kada je pomiješala neke kemikalije u plastičnoj boci, nastala je eksplozija koja je uznemirila ostale učenike.
U Starom zavjetu čitamo o drugoj vrsti pritiska. David i njegovi ljudi skrivali su se pred kraljem Šaulom u pećini kada je on ušao u nju (1 Samuelova 24). Davidovi suborci smatrali su da im je Bog predao Šaula i nagovarali su Davida da ga ubije (r. 5). Da je David ubio Šaula mogli su se prestati skrivati i David bi mogao biti okrunjen za kralja. No, David to nije učinio jer nije mogao nauditi »Gospodnjem pomazaniku« (r. 6).
Ljudi koji nas okružuju možda će nas poticati da učinimo ono što se čini probitačnim i praktičnim. Ali postoji velika razlika između svjetovne i duhovne mudrosti (pročitajte 1 Korinćanima 2:6,7). Mudrost odozgo »jest najprije čista, onda mirotvorna, obazriva, poslušna, puna milosrđa i dobrih plodova, nepristrana, nelicemjerna« (Jakov 3:17). Kada nas drugi potiču na nešto, zatražimo »mudrost odozgo«.
– Jennifer Benson Schuld
Mudar je onaj koji svoju mudrost dobiva odozgo.
Prva knjiga o Samuelu 24:1-10
1 David ode s tog mjesta i zaustavi se na engadskim gorskim visinama. 2 Kad se Šaul bio vratio nakon proganjanja Filistejaca, javiše mu: »David je sada u engadskoj pustinji.« 3 Tada Šaul uze tri tisuće izabranih ljudi iz svega Izraela i diže se kako bi tražio Davida i njegove ljude istočno od kozorogovih stijena. 4 Kad putem dođe k ovčjim torovima, bila je tamo pećina. Šaul uđe u nju da obavi što je trebao. A David i njegovi bili su se nastanili u dnu te pećine. 5 Davidovi ljudi rekoše mu: »Eto, ovo je dan za koji ti reče Gospodin: Evo! Predat ću ti u ruke tvojega neprijatelja da učiniš s njim što te volja!« David ustade te neopaženo odsiječe skut Šaulova plašta. 6 Ali poslije osjeti David grižnju savjesti, što je bio odsjekao rub plašta Šaulu, 7 i reče svojim ljudima: »Gospodin neka me očuva da tako što učinim svojemu gospodaru, Gospodnjem pomazaniku, i da podignem ruku svoju na nj! Jer on je Gospodnji pomazanik.« 8 I ukori David svoje ljude i ne dopusti im da ustanu na Šaula. Kad je Šaul bio ostavio pećinu i pošao dalje svojim putem, 9 ustade David, iziđe iz pećine i povika za Šaulom: »Gospodaru i kralju moj!« Kad se okrenu Šaul, baci se David licem na zemlju i pokloni mu se. 10 Tada viknu David Šaulu: »Zašto slušaš što ti kažu ljudi koji govore da David misli na tvoju propast?