¹ Jednoga dana reče Gospodin Abramu:
»Idi iz svoje zemlje
i od svojega roda i iz doma svojega oca
u zemlju koju ću ti pokazati!
² Jer učinit ću te velikim narodom,
i blagoslovit ću te,
proslavit ću tvoje ime.
Ti ćeš proširiti blagoslov.
³ Blagoslovit ću one koji tebe blagoslivljaju
i proklet ću one koji tebe proklinju.
U tebi će biti blagoslovljena
sva plemena na zemlji.«
⁴ I pođe Abram, kako mu je bio zapovjedio Gospodin, i s njim pođe Lot. Sedamdeset i pet godina bilo je Abramu kad iseli iz Harana. ⁵ I uze Abram Saraju, svoju ženu, i Lota, sina svojega brata, i sve blago, što su ga imali, i svu družinu, što su je bili dobili u Haranu, i izađoše da se zapute u kanaansku zemlju. Kad dođoše u kanaansku zemlju, ⁶ prođe Abram zemlju sve do svetišta Šekema, sve do hrasta More. Kanaanci su tada prebivali u zemlji. ⁷ Tada se Gospodin ukaza Abramu i reče: »Potomcima tvojim dat ću ovu zemlju.« I načini ondje žrtvenik Gospodinu, koji mu se bio ukazao. ⁸ Potom ode odatle dalje u gore istočno od Betela i postavi šator između Betela na zapadu i Aja na istoku; tu načini Gospodinu žrtvenik i prizva ime Gospodnje.
⁹ Onda se diže Abram i ode dalje prema Negebu. ¹⁰ A kad nastade glad u zemlji, siđe Abram u Egipat, da se tamo za koje vrijeme skloni; jer je glad teško pritiskivala zemlju.
¹ Tako ode Abram iz Egipta prema Negebu, on i njegova žena i sve što god je imao, i Lot s njim.