Kada drugi ne žele oprostiti
Pročitajte: Poslanica Filipljanima 3:12-16
12 Ne kao da sam već postigao ili kao da sam već savršen, nego nastojim dohvatiti ga, jer je i mene dohvatio Krist Isus. 13 Braćo, ja ne umišljam sebi da sam dostigao, ali jedno činim: zaboravljam ono što je za mnom, a posežem za onim što je preda mnom. 14 Trčim k cilju, k nebeskoj nagradi kojoj me Bog zove u Kristu Isusu. 15 Mi koji smo »savršeni« razmišljajmo dakle ovako, a ako što drukčije mislite, Bog će vas o tome poučiti. 16 U međuvremenu držimo se onoga što smo dostigli!
Zaboravljam ono što je za mnom, a posežem za onim što je preda mnom.
Filipljanima 3:13,14
NEDAVNO sam ručao s dvojicom muškaraca koji su upoznali Krista dok su bili u zatvoru. Mlađi čovjek bio je obeshrabren zbog toga što mu obitelj koju je opljačkao nije htjela oprostiti.
»Moj je zločin bio okrutan«, rekao je stariji čovjek. »Do današnjeg dana to progoni tu obitelj i nanosi joj bol. Nisu mi oprostili… bol je još uvijek prevelika. U početku sam bio opsjednut željom da mi oproste.« Zatim je nastavio: »Tada sam jednoga dana shvatio da sam svojoj slomljenosti dodao sebičnost. Previše je očekivati da će mi obitelj oprostiti. Bio sam usredotočen na to jer sam mislio da će tako zacijeliti rane prošlosti. Trebalo mi je vremena da shvatim da je njihovo oproštenje meni nešto što oni moraju riješiti s Bogom.«
»Kako to mislite?« pitao je mlađi muškarac.
Objasnio mu je da je Bog za njega učinio ono što nije zaslužio i što drugi naprosto ne mogu: umro je za naše grijehe i obećao da: »Koliko je istok daleko od zapada, toliko udaljuje od nas naše grijehe» (Psalam 103:12) i naših se grijeha više ne spominje (pročitajte Izaija 43:25). Zbog te neizmjerne ljubavi mi prihvaćamo Njegovo oproštenje kao dovoljno. Moramo zaboraviti ono što je iza nas i nastaviti dalje.
– Randy Kilgore
Ono što je Krist učinio, pokriva svaki grijeh.