Otac koji trči ususret
Pročitajte: Evanđelje po Luki 15:11-24
11 Tada nastavi: »Jedan je čovjek imao dva sina. 12 Mlađi od njih reče ocu: Oče, daj mi dio od imanja što mi pripada. On im dakle podijeli imanje. 13 Nekoliko dana poslije mlađi sin pokupi sve i ode u daleku zemlju. Ondje prosu svoje imanje živeći raspušteno. 14 Kad je sve potrošio, nastade u onoj zemlji velika glad, i on zapade u oskudicu. 15 Tada ode i najmi se kod nekoga građanina one zemlje. Ovaj ga posla u svoja polja da čuva svinje. 16 Rado bi bio utišao svoju glad mahunama što su ih jele svinje; ali mu ih nitko nije davao. 17 Tada dođe k sebi i reče: Koliko najamnika u mojega oca ima kruha u izobilju, a ja ovdje umirem od gladi! 18 Ustat ću, poći ću k svome ocu i kazat ću mu: Oče, sagriješih nebu i tebi! 19 Nisam više dostojan zvati se tvojim sinom; primi me kao jednoga od svojih najamnika! 20 Ustade dakle i ode k svom ocu. Već izdaleka ugleda ga njegov otac, i sažali se. Potrča mu ususret, pade mu oko vrata i poljubi ga. 21 A sin mu reče: Oče, sagriješih nebu i tebi; nisam više dostojan zvati se tvojim sinom. 22 A otac zapovjedi svojim slugama: Donesite brzo najbolju haljinu i obucite mu je! Podajte mu prsten na ruku i obuću na noge! 23 Onda dovedite ugojeno tele i zakoljite ga! Održat ćemo radosnu gozbu i proveselit ćemo se. 24 Jer je ovaj moj sin bio mrtav i opet živi; bio je izgubljen i nađe se.
I stadoše držati radosnu gozbu.
Sin Čovječji je došao potražiti i spasiti što je bilo izgubljeno.
Luka 19:10
SVAKOGA je jutra otac istezao vrat gledajući prema cesti u daljini, čekajući povratak svojega sina. I svake je večeri odlazio spavati razočaran. No, jednoga je dana u daljini ugledao malu točkicu. Jedna se silueta pojavila na obzoru. »Je li to moj sin?« pitao se otac. Tada je prepoznao poznati hod. »Da, to je sigurno moj sin!«
«Već izdaleka ugleda ga njegov otac, i sažali se. Potrča mu ususret, pade mu oko vrata i poljubi ga« (Luka 15:20), čitamo u evanđelju. Neobično je da je on, glava obitelji, učinio nešto što je bilo suprotno običajima na Bliskom Istoku – potrčao je ususret svome sinu. Otac je bio presretan jer mu se sin vratio.
Sin nije zaslužio takav doček. Kada je zatražio da mu otac da njegov dio i kada je napustio dom, bilo je isto kao da je poželio da otac umre. Ali, usprkos svemu što je učinio svome ocu, još uvijek je bio njegov sin (r. 24).
Ta me je prispodoba podsjetila da me Bog prihvaća zbog svoga milosrđa, ne zbog mojih zasluga. Uvjerava me da nikada neću moći pasti tako duboko da me Njegova milost ne bi mogla doseći. Naš je nebeski Otac spreman i jedva čeka da nam raširenih ruku potrči ususret.
– Poh Fang Chia
Zaslužujem kaznu, a dobivam oproštenje; zaslužujemo gnjev, a dobivam ljubav. – Philip Yancey