Sluša li Bog?
Pročitajte: Evanđelje po Mateju 26:39-42; 27:45,46
39 I otiđe malo dalje, pade ničice i pomoli se: »Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ovaj kalež! Ali ne kako ja hoću nego kako ti hoćeš.« 40 Tada dođe k svojim učenicima i nađe ih gdje spavaju. Reče Petru: »Zar niste mogli jednu uru sa mnom probdjeti? 41 Bdijte i molite se da ne padnete u napast; jer je duh voljan, ali je tijelo slabo.« 42 Udalji se po drugi put i pomoli se: »Oče moj, ako me ne može mimoići ovaj kalež, da ga ne pijem, neka bude tvoja volja!«
45 Od šeste do devete ure nastade tama po svoj zemlji. 46 Oko devete ure Isus povika iza glasa: »Eli, Eli, lema sabahtani?«, to jest: »Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?«
Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?
Matej 27:46
»NEKADA mi se čini da me Bog ne sluša.« Ove riječi žene koja je nastojala biti postojana u hodu s Bogom i istodobno izići na kraj s mužem alkoholičarem, predstavljaju vapaj mnogih vjernika. Godinama je molila Boga da promijeni njezina muža. Pa ipak se to nije dogodilo.
Što da mislimo kada opetovano molimo Boga da učini nešto dobro – nešto što Ga može proslaviti – ali odgovor ne dolazi? Sluša li On ili ne?
Pogledajmo život našega Spasitelja. U getsemanskom vrtu satima se mučio, u molitvi izlijevao srce Bogu i preklinjao: »Oče moj, ako je moguće, neka Me mimoiđe ovaj kalež!« (Matej 26:39) Ali Očev je odgovor bio jasno: »Ne!« Da bi nam pribavio spasenje, Bog je morao poslati Isusa da umre na križu. Iako je Isus osjećao da Ga je Otac ostavio, žarko se molio jer je vjerovao da ga Bog sluša.
Kada se molimo, možda ne vidimo Božje djelovanje ili ne vidimo kako će na kraju sve izići na dobro. Zato mu moramo vjerovati. Odričemo se svojih prava i prepuštamo se Bogu da učini ono što je najbolje.
Moramo ono što ne možemo znati prepustiti sveznajućem Bogu. On sluša i rješava stvari na svoj način.
– Dave Branon
Pouzdaj se, dušo, u Boga svog,
sve mu preporuči sluša stvora svog.
Kada prignemo koljena na molitvu, Bog primiče svoje uho da sluša.