¹³ Još isti dan putovala su dvojica od njih u selo po imenu Emaus koje je bilo udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija. ¹⁴ Oni su razgovarali među sobom o svemu što se bilo dogodilo. ¹⁵ Dok su tako razgovarali i raspravljali među sobom, približi im se sam Isus, i išao je s njima. ¹⁶ Ali njihove su oči bile zastrte te ga ne prepoznaše. ¹⁷ On im reče: »Kakav je to

razgovor što ga vodite među sobom na putu?« Tada se žalosni zaustaviše. ¹⁸ Jedan, po imenu Kleofa, odgovori mu: »Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu koji ne zna što se ondje dogodilo ovih dana?« ¹⁹ On ih upita: »Što?« Odvratiše mu: »To o Isusu Nazarećaninu. On je bio prorok, silan na djelu i riječi pred Bogom i svim narodom. ²⁰ Naši svećenički glavari i prvaci predadoše ga da bude osuđen na smrt, i razapeše ga. ²¹ A mi smo se nadali da će on izbaviti Izraela. I nakon svega toga ovo je danas treći dan kako se to dogodilo. ²² I neke su nas od naših žena zbunile. One su bile rano ujutro na grobu, ²³ ali ne nađoše njegova tijela. Dođoše govoreći da su im se ukazali anđeli koji da su rekli da on živi. ²⁴ Neki od naših otiđoše tad na grob i nađoše onako kako su žene bile kazale; ali njega samoga ne vidješe.«
²⁵ Tada im on reče: »O, bezumni i sporoga srca za vjeru u sve što su navješćivali proroci! ²⁶ Zar nije trebao Mesija to trpjeti i tako ući u svoju slavu?« ²⁷ I počevši od Mojsija i svih proroka, protumačio im je što stoji pisano o njemu u svim Pismima.
²⁸ Tako se približiše selu u koje su išli. On se učinio kao da hoće ići dalje. ²⁹ A oni su ga nagovarali: »Ostani s nama! Brzo će večer. Dan se već nagnuo.« Tada svrati k njima.
³⁰ Dok je s njima bio za stolom, uze kruh, izreče nad njim blagoslov, prelomi ga i pruži im ga. ³¹ Tada im se otvoriše oči, i prepoznaše ga. A njega nestade ispred njihovih očiju. ³² I oni rekoše jedan drugome: »Nije li gorjelo naše srce u nama kad je govorio s nama putem i tumačio nam Pismo?«