²² Jer znamo da sve stvorenje zajedno uzdiše i muči se sve do sada. ²³ A ne samo ono, nego i mi sami koji imamo prvine Duha, i mi sami u sebi uzdišemo čekajući posinjenje, otkupljenje svojega tijela. ²⁴ U nadi se naime spasismo. A nada koja se vidi, nije nada; jer što tko vidi, kako će se tome nadati? ²⁵ Ako li se nadamo onome što ne vidimo, čekamo sa strpljivošću.
²⁶ A tako nam i Duh pomaže u našoj slabosti; jer ne znamo za što ćemo se moliti kako treba, nego sam Duh posreduje za nas neiskazanim uzdisanjem. ²⁷ A onaj koji ispituje srca, zna što je želja Duha, jer po Božjoj volji posreduje za svete. ²⁸ Znamo doista da se onima koji ljube Boga sve okreće na dobro, onima koji su pozvani po njegovu naumu. ²⁹ Jer one koje unaprijed zna, njih je i predodredio da budu slični obličju njegova Sina, da on bude prvorođenac među mnogom braćom. ³⁰ Koje predodredi, njih i pozva; a koje pozva, njih i opravda; a koje opravda, njih i proslavi.
³¹ Što ćemo dakle reći na ovo? Ako je Bog za nas, tko će protiv nas? ³² On koji dakle svojega vlastitog Sina nije poštedio, nego ga je predao za sve nas, kako da nam s njim ne daruje sve? ³³ Tko će optužiti izabrane Božje? Bog je onaj koji ih opravdava. ³⁴ Tko će osuditi? Krist Isus, koji je umro, pa još i uskrsnuo, koji je s desne strane Bogu, koji nas i zagovara.