²⁰ Oci su se naši klanjali Bogu tamo na gori, a vi kažete da je u Jeruzalemu mjesto gdje se treba klanjati Bogu.« ²¹ Isus joj odvrati: »Vjeruj mi, ženo, dolazi čas kad se ne ćete klanjati Ocu ni na onoj gori tamo ni u Jeruzalemu. ²² Vi ne znate čemu se klanjate; mi znamo čemu se klanjamo; jer spasenje dolazi od Židova. ²³ Ali dolazi čas, i već je tu, kad će se pravi klanjatelji klanjati Ocu u duhu i u istini; jer takve klanjatelje traži Otac. ²⁴ Bog je duh i oni koji mu se klanjaju, trebaju mu se klanjati u duhu i u istini.« ²⁵ Žena mu odvrati: »Znam da dolazi Mesija – to jest Pomazanik. Kad on dođe, sve će nam kazati.« ²⁶ Tada joj reče Isus: »Ja sam, koji govorim s tobom.«
²⁷ U taj čas dođoše njegovi učenici. Oni su se čudili što je govorio sa ženom. Ali nijedan ne upita: »Što od nje tražiš« ili »Zašto s njom razgovaraš?«
²⁸ Žena ostavi svoj krčag, ode u grad i reče ljudima: ²⁹ »Dođite! Vidite čovjeka koji mi kaza sve što sam učinila! Da nije to Mesija?« ³⁰ Tada izađoše iz grada i dođoše k njemu. ³¹ Uto su ga molili učenici: »Učitelju, jedi!« ³² A on im odvrati: »Ja trebam jesti hranu za koju vi ne znate.« ³³ Tada učenici rekoše jedan drugome: »Da mu tko nije donio da jede?« ³⁴ Isus im reče: »Moja je hrana to da činim volju onoga koji me je poslao, i da izvršim njegovo djelo. ³⁵ Ne kažete li vi: Još četiri mjeseca i dolazi žetva? Eto, velim vam: Podignite svoje oči i promatrajte njive! One su već bijele za žetvu. ³⁶ Onaj koji žanje, prima plaću i sabire plod za vječni život, da se raduju zajedno: i koji sije i koji žanje. ³⁷ Jer ovdje pristaje poslovica: Jedan sije, drugi žanje. ³⁸ Ja vas poslah da žanjete gdje se vi niste trudili; drugi su se trudili, a vi ste u njihov posao ušli.«
³⁹ Mnogi Samarijanci iz onoga grada povjerovaše u njega, jer je žena svjedočila: »On mi kaza sve što sam učinila.« ⁴⁰ Samarijanci izađoše dakle k njemu i zamoliše ga da ostane kod njih. Tako ostade ondje dva dana. ⁴¹ I mnogo ih je više počelo vjerovati zbog njegova nauka. ⁴² Oni rekoše ženi: »Sad ne vjerujemo više zbog tvoje izjave; jer sami čusmo i znamo: Ovaj je zaista Spasitelj svijeta.«
⁴³ Nakon dva dana otiđe odatle u Galileju. ⁴⁴ A Isus je sam posvjedočio da prorok ne vrijedi u svojemu zavičaju. ⁴⁵ A kad dođe u Galileju, primiše ga Galilejci radosno, jer su vidjeli sve što je učinio na blagdan u Jeruzalemu. Jer su i oni došli na blagdan.
⁴⁶ Tako dođe opet u Kanu u Galileji, gdje je bio pretvorio vodu u vino. I bio je neki kraljevski činovnik kojemu je sin bolovao u Kafarnaumu. ⁴⁷ Kad je on čuo da je Isus došao iz Judeje u Galileju, otiđe k njemu i zamoli ga neka siđe i iscijeli mu sina koji je ležao na umoru. ⁴⁸ Isus mu reče: »Ako ne vidite znakova i čudesa, ne vjerujete.« ⁴⁹ Reče mu kraljevski činovnik: »Gospodine, siđi, dok nije umrlo moje dijete!« ⁵⁰ Isus mu odvrati: »Idi! Tvoj sin živi.« Povjerova čovjek riječi koju mu reče Isus i ode. ⁵¹ A već na putu dođoše mu ususret njegove sluge i javiše da njegov sin živi. ⁵² Upita ih za uru u koju se počeo bolje osjećati. Rekoše mu: »Jučer o sedmoj uri pusti ga groznica.« ⁵³ Tada razumje otac da je to bila ona ura u koju mu reče Isus: »Tvoj sin živi.« I povjerova on i sva njegova kuća. ⁵⁴ To je bilo drugo čudo koje učini Isus poslije svojega povratka iz Judeje u Galileju.
5
¹ Potom je bio židovski blagdan i uziđe Isus u Jeruzalem. ² U Jeruzalemu je kod Ovčjih vrata ribnjak koji se zove hebrejski Betzeta, a ima pet trijemova. ³ U njima je ležalo veliko mnoštvo bolesnih, slijepih, hromih i uzetih. ^{4 5} A ondje je bio jedan čovjek koji je trideset i osam godina bio bolestan.