Duhovna stvarnost

Šutnja

by · Published · Updated

Pročitajte: Habakuk 1:1-4; 2:20

1 Osuda koju je prorok Habakuk primio u viđenju.
2 Dokle ću već, Gospodine, vapiti za spasenjem?
A ti ne čuješ.
Ja ti vičem: »Nasilje!«
A ti ne pomažeš.
3 Zašto puštaš da gledam zlo,
i zašto gledaš tlačenje?
Razorenje, nasilje imam pred očima.
Svađa plane, nesloga nastane.
4 Zato dolazi Zakon izvan snage,
pravda ne izlazi nikada na dan,
jer bezbožnik hvata u mrežu pravednika.
Zato sud postaje kriv.
2
20 A Gospodin stanuje u svome svetom Hramu.
Pred njim neka zamukne cijeli svijet!

Dokle ću već… vapiti za spasenjem? A Ti ne čuješ.

Habakuk 1:2

KOKOŠI su se razletjele na sve strane kada je kamion s humanitarnom pomoći prošao pored seoskih trošnih koliba. Bosonoga djeca začuđeno su gledala. Promet tom kišom razrovanom ‘cestom’ bio je rijedak. Iznenada su vozači konvoja ugledali zidom ograđenu gradonačelnikovu rezidenciju. Dok njegov narod nije imao osnovno za život, on je uživao.

Ljuti nas takva nepravda. Razljutila je i Božjega proroka. Kada je Habakuk vidio žestoko ugnjetavanje, upitao je: »Dokle ću već, Gospodine, vapiti za spasenjem?« (r. 2) No Bog je čuo i odgovorio: »Teško onome koji zgrče što nije njegovo… koji čini zao dobitak za svoju kuću« (2:6,9). Dolazio je sud!

Drago nam je kada Bog sudi drugima, ali središnja misao Habakuka tjera nas da zastanemo: »A Gospodin stanuje u svome svetom Hramu. Pred Njim neka zamukne cijeli svijet!« (r. 20) Sva zemlja. Potlačeni i tlačitelji. Ponekad je prikladan odgovor na to što nam se čini Božjom šutnjom – šutnja! Zašto šutnja? Zato što vrlo lako previđamo vlastito duhovno siromaštvo. Šutnja nam omogućuje da prepoznamo svoju grješnost u prisutnosti svetoga Boga.

Habakuk je naučio pouzdavati se u Boga, a možemo i mi. Nisu nam poznati Njegovi putevi, ali znamo da je dobar. Ništa nije izvan njegove kontrole.

– Tim Gustafson

Pravednik razumije pravo malenih. Izreke 29:7