Dokle?
Pročitajte: Psalam 13
Dokle ćeš od mene skrivati svoje lice?
3 Dokle će me još mučiti tjeskoba u duši
i bez prestanka jad u srcu?
Dokle će se još moj neprijatelj nada mnom podizati?
4 Pogledaj na me, usliši me, Gospode, Bože moj!
Prosvijetli moje oči da ne padnem u smrtni san!
5 Da ne kaže moj neprijatelj: »Upokorio sam ga!«
Protivnici bi moji klicali kad bih posrnuo.
6 A ja se uzdam u tvoje milosrđe,
neka se razveseli moje srce zbog tvoga spasenja.
Pjevat ću Gospodu jer mi je učinio dobro.
Dokle ćeš me, Gospode, sasvim zaboravljati? Dokle ćeš od mene skrivati svoje lice?
Psalam 13:2
U čuvenoj knjizi Lewisa Carrolla Alisa u zemlji čudesa, Alisa pita: »Koliko dugo je zauvijek?« Bijeli zec odgovara: »Ponekad, samo jednu sekundu.«
Tako se činilo kada je moj brat David iznenada umro. Dani koji su prethodili ispraćaju činili su se beskonačnima, pojačavajući osjećaje gubitka i tuge koje smo proživljavali. Svaka sekunda činila se kao vječnost.
Jedan drugi David osjećao je isto: »Dokle ćeš me, Gospode, sasvim zaboravljati? Dokle ćeš od mene skrivati svoje lice? Dokle će me još mučiti tjeskoba u duši, i bez prestanka jad u srcu? Dokle će se još moj neprijatelj nada mnom podizati?« (r. r. 2,3) Četiri puta u samo jednom retku on pita Boga: »Dokle?« Ponekad se čini da patnja nikada neće prestati.
U to beznađe ulaze prisutnost i ljubav našega nebeskog Oca. Poput kralja Davida i mi možemo bez sustezanja doći k Njemu sa svojom boli i gubitkom, znajući da nas On nikada neće napustiti (Hebrejima 13:5). Psalmist je to otkrio dopustivši da njegovo jadikovanje prijeđe u pobjedničku izjavu: »A ja se uzdam u Tvoje milosrđe, neka se razveseli moje srce« (r. 6).
U naizgled beskrajnim trenucima borbe, nosit će nas Njegova ljubav. Možemo uživati u Njegovu spasenju.
– Bill Crowder
Bog je naša najveća utjeha.