Duhovna stvarnost

Umjetnost opraštanja

by · Published · Updated

Pročitajte: Evanđelje po Luki 15:11-24

11 Tada nastavi: »Jedan je čovjek imao dva sina. 12 Mlađi od njih reče ocu: Oče, daj mi dio od imanja što mi pripada. On im dakle podijeli imanje. 13 Nekoliko dana poslije mlađi sin pokupi sve i ode u daleku zemlju. Ondje prosu svoje imanje živeći raspušteno. 14 Kad je sve potrošio, nastade u onoj zemlji velika glad, i on zapade u oskudicu. 15 Tada ode i najmi se kod nekoga građanina one zemlje. Ovaj ga posla u svoja polja da čuva svinje. 16 Rado bi bio utišao svoju glad mahunama što su ih jele svinje; ali mu ih nitko nije davao. 17 Tada dođe k sebi i reče: Koliko najamnika u mojega oca ima kruha u izobilju, a ja ovdje umirem od gladi! 18 Ustat ću, poći ću k svome ocu i kazat ću mu: Oče, sagriješih nebu i tebi! 19 Nisam više dostojan zvati se tvojim sinom; primi me kao jednoga od svojih najamnika! 20 Ustade dakle i ode k svom ocu. Već izdaleka ugleda ga njegov otac, i sažali se. Potrča mu ususret, pade mu oko vrata i poljubi ga. 21 A sin mu reče: Oče, sagriješih nebu i tebi; nisam više dostojan zvati se tvojim sinom. 22 A otac zapovjedi svojim slugama: Donesite brzo najbolju haljinu i obucite mu je! Podajte mu prsten na ruku i obuću na noge! 23 Onda dovedite ugojeno tele i zakoljite ga! Održat ćemo radosnu gozbu i proveselit ćemo se. 24 Jer je ovaj moj sin bio mrtav i opet živi; bio je izgubljen i nađe se.

Ustade dakle i ode k svom ocu. Već izdaleka ugleda ga njegov otac, i sažali se. Potrča mu ususret, pade mu oko vrata i poljubi ga.

Luka 15:20

JEDNOGA popodneva proveo sam dva sata na izložbi Otac & Njegova dva sina: Umjetnost opraštanja. Svi su se radovi temeljili na Isusovoj prispodobi o izgubljenom sinu (pročitajte Luka 15:11-31). Posebno me je potresla slika Izgubljeni sin Edwarda Rojasa. Slika prikazuje sina koji se sav u dronjcima vraća kući, hodajući oborene glave. Ostavio je za sobom zemlju smrti i korača putem kojim njegov otac već trči prema njemu. Na dnu slike su Isusove riječi: »Dok je još bio daleko, opazi ga njegov otac, i sažali mu se te poleti, pade mu oko vrata i izljubi ga« (r. 20. K. S.).

Bio sam duboko dirnut jer sam iznova shvatio kako je Božja nepromjenjiva ljubav promijenila moj život. Kad sam otišao od Njega, On me nije odbacio, nego je nastavio gledati i čekati. Njegova ljubav je nezaslužena, a ipak nepromjenjiva; često zanemarena, a ipak nikada uskraćena.

Svi smo krivi, ali naš nebeski Otac nas dočekuje, baš kao što otac u toj priči grli svoga sina. »Održat ćemo radosnu gozbu i proveselit ćemo se«, rekao je otac slugama. »Jer je ovaj moj sin bio mrtav i opet živi; bio je izgubljen i nađe se« (r. 23,24). Bog se još uvijek raduje onima koji mu se vrate – i to je vrijedno slavljenja!

– David C. McCasland

Božja ljubav je nezaslužena, a ipak nepromjenjiva.