Usprkos kušnjama
25. studenoga
Uđite na vrata njegova s hvalama, u njegove dvore s pohvalama! Zahvaljujte mu, blagoslivljajte ime njegovo.
Psalam 100:4
Psalam 100:4
Gospodin će providjeti
Pročitajte: Knjiga Postanka 22:2-14
2 On reče: »Uzmi Izaka, sina svojega, jedinca svojega, kojega ljubiš, pa idi u pokrajinu Moriju i ondje ga prinesi za žrtvu paljenicu na jednom od brda što ću ti ga pokazati!«
3 I Abraham drugoga jutra rano osamari svojega magarca, uze sa sobom dvojicu svojih slugu i svojega sina Izaka, nacijepa drva za žrtvu paljenicu, diže se tada i pođe prema mjestu što mu ga je Bog bio pokazao. 4 Trećega dana podiže Abraham svoje oči i ugleda mjesto u daljini. 5 Tada reče Abraham svojim slugama: »Ostanite ovdje s magarcem! A ja i dječak poći ćemo tamo, da se poklonimo. Onda ćemo se opet vratiti k vama.« 6 Nato uze Abraham drva za žrtvu paljenicu i naprti ih Izaku, svojemu sinu. On sam uze oganj i nož sa sobom, i tako pođoše obojica zajedno.
7 Tada reče Izak ocu svojemu Abrahamu: »Oče!« On odgovori: »Evo me, sine!« I zapita: »Evo oganj i drva, ali gdje je janje za žrtvu paljenicu?« 8 Abraham odgovori: »Bog će već priskrbiti janje za žrtvu paljenicu, sine!« Tako su išli obojica zajedno dalje.
9 Kad dođoše na mjesto što mu ga je Bog bio pokazao, načini Abraham ondje žrtvenik i naslaga drva na nj. Sveza sina svojega Izaka i položi ga na žrtvenik, na drva odozgo. 10 Nato Abraham pruži ruku svoju i prihvati nož da zakolje sina svojega.
11 Ali anđeo mu Gospodnji povika s neba: »Abrahame, Abrahame!« On odgovori: »Evo me!« 12 Anđeo reče: »Ne stavljaj ruku na dječaka i ne čini mu ništa! Jer sad znam da si bogobojazan i da mi nisi uskratio jedinoga sina.«
13 Kad Abraham pogleda oko sebe, vidje straga ovna, što se bio rogovima svojim zapleo u trnje. Abraham ode tamo, dovede ovna i prinese ga umjesto svojega sina kao žrtvu paljenicu.
14 Abraham prozva to mjesto »Gospodin vidi«, tako da se i danas još kaže: »Na brdu gdje se Gospodin ukazuje.«
3 I Abraham drugoga jutra rano osamari svojega magarca, uze sa sobom dvojicu svojih slugu i svojega sina Izaka, nacijepa drva za žrtvu paljenicu, diže se tada i pođe prema mjestu što mu ga je Bog bio pokazao. 4 Trećega dana podiže Abraham svoje oči i ugleda mjesto u daljini. 5 Tada reče Abraham svojim slugama: »Ostanite ovdje s magarcem! A ja i dječak poći ćemo tamo, da se poklonimo. Onda ćemo se opet vratiti k vama.« 6 Nato uze Abraham drva za žrtvu paljenicu i naprti ih Izaku, svojemu sinu. On sam uze oganj i nož sa sobom, i tako pođoše obojica zajedno.
7 Tada reče Izak ocu svojemu Abrahamu: »Oče!« On odgovori: »Evo me, sine!« I zapita: »Evo oganj i drva, ali gdje je janje za žrtvu paljenicu?« 8 Abraham odgovori: »Bog će već priskrbiti janje za žrtvu paljenicu, sine!« Tako su išli obojica zajedno dalje.
9 Kad dođoše na mjesto što mu ga je Bog bio pokazao, načini Abraham ondje žrtvenik i naslaga drva na nj. Sveza sina svojega Izaka i položi ga na žrtvenik, na drva odozgo. 10 Nato Abraham pruži ruku svoju i prihvati nož da zakolje sina svojega.
11 Ali anđeo mu Gospodnji povika s neba: »Abrahame, Abrahame!« On odgovori: »Evo me!« 12 Anđeo reče: »Ne stavljaj ruku na dječaka i ne čini mu ništa! Jer sad znam da si bogobojazan i da mi nisi uskratio jedinoga sina.«
13 Kad Abraham pogleda oko sebe, vidje straga ovna, što se bio rogovima svojim zapleo u trnje. Abraham ode tamo, dovede ovna i prinese ga umjesto svojega sina kao žrtvu paljenicu.
14 Abraham prozva to mjesto »Gospodin vidi«, tako da se i danas još kaže: »Na brdu gdje se Gospodin ukazuje.«
Abraham dade ime: »Jahve proviđa«.
Postanak 22:14, K. S.
TIJEKOM ljeta moja se zabrinutost pojačavala. Željela sam diplomirati, no kako volim sve isplanirati, zamisao da idem u inozemstvo i nastavim studij bez stalnih prihoda uznemiravala me je. Međutim, nekoliko dana prije završetka moga ljetnog posla, ponudili su mi da nastavim radim za njih, i to iz mjesta u kojemu ću studirati. Prihvatila sam i bila sam mirna jer sam se uvjerila da se Bog pobrinuo za mene.
Bog »proviđa« ili »vidi«, ali u svoje vrijeme, a ne moje. Abraham je prošao kroz mnogo težu situaciju sa svojim sinom Izakom. Bog ga je stavio na kušnju. Rekao mu je da odvede svog sina na planinu i tamo ga žrtvuje (r. r. 1,2). Bez oklijevanja, Abraham je poslušao i krenuo s Izakom. To trodnevno putovanje dalo je Abrahamu dovoljno vremena da se predomisli, ali nije (r. r. 3,4).
Kada je Izak zapitkivao svoga oca, On mu je odgovorio: »Bog će već priskrbiti janje za žrtvu paljenicu, sine!« (r. 8) Pitam se je li Abrahamova tjeskoba rasla sa svakim čvorom kojim je vezao Izaka na oltar i sa svakim centimetrom za koji je podigao nož (r. r. 9,10). Zamislite olakšanje kad ga je anđeo zaustavio! (r. r. 11,12) I Bog je priskrbio žrtvu, »ovna, što se je bio rogovima svojim zapleo u trnje« (r. 13). Bog ga je provjeravao i Abraham je dokazao svoju vjeru. U pravom trenutku, u posljednjoj sekundi, Bog je providio (r. 14).
– Julie Schwab
Bog će providjeti i kad nam se čekanje čini dugim.