Kad se život očitovao
4. prosinca
1 Ivanova 1:2
by Duhovna stvarnost · Published · Updated
Pročitajte: Prva knjiga o Samuelu 17:34-39
»Idi! Gospodin neka bude s tobom!«
1 Samuelova 17:37
KADA sam kao mladi pisac pohađao radionice kreativnog pisanja, često sam bio nesiguran. Gledao bih oko sebe i vidio sobe ispunjene divovima, bolje rečeno – ljudima s formalnim obrazovanjem ili dugogodišnjim iskustvom. Ja nisam imao ni jedno ni drugo. No ono što sam imao bilo je uho za jezik koji su oblikovali ljepota, melodičnost i ritam jezika Biblije kralja Jakova. To je bilo moje oružje. Na to sam navikao i dopuštajući da to odredi moj stil pisanja i melodičnost jezika, postali su radost meni, a nadam se i drugima.
Ne stječemo dojam da se mladi pastir David osjećao nesigurno kada je trebao staviti na sebe Šaulov šljem i oklop za borbu protiv Golijata (r. r. 38,39). Problem je bio što se u tome nije mogao kretati. David je shvatio da oružje jednog čovjeka može sputavati drugog. »Ne mogu ići u tome« (r. 39), rekao je i pouzdao se u ono što zna. Bog ga je pripremio za taj trenutak baš onime što je trebao (r. r. 34,35). Praćka i glatko kamenje (r. 40) bili su oružje na koje je David navikao, a Bog ih je upotrijebio da donese radost izraelskim četama.
Jeste li se ikada osjećali nesigurno i razmišljali: »Kad bih barem imao ono što ima netko drugi, onda bi moj život bio drukčiji.« Razmislite o darovima ili iskustvima koje je Bog dao samo vama. Vjerujte oružju koje vam je Bog dao.
– John Blase
Nema razloga za strah jer imamo oružje koje trebamo.
4. prosinca
2. prosinca
30. studenoga