¹ Zato posla Gospodin Natana k Davidu. Kad on dođe k njemu, reče mu: »U jednom gradu živjela su dva čovjeka. Jedan je bio bogat, drugi siromah. ² Bogati je imao vrlo mnogo ovaca i goveda. ³ Siromah nije imao ništa do jednu jedinu malu ovčicu, koju je bio sebi kupio i hranio je. Odraste uza nj i uz njegovu djecu. Jela je od njegova zalogaja i pila je iz njegove čaše. Spavala je na njegovim prsima i bila mu je kao kći. ⁴ Kad jednoga dana dođe posjet k bogatome čovjeku, bi mu žao uzeti od svojih ovaca i goveda, kako bi gostu koji ga je pohodio pripremio gozbu; nego uze ovcu siromašnoga čovjeka i zgotovi je gostu koji je k njemu bio svratio.«
⁵ David se vrlo razgnjevi na toga čovjeka i reče Natanu: »Tako živ bio Gospodin, zaslužio je smrt čovjek koji je to učinio! ⁶ Ovcu ima četverostruko nadoknaditi jer je tako radio i nije bio milosrdan!«
⁷ Natan odvrati Davidu: »Ti si taj čovjek. Ovako govori Gospodin, Bog Izraelov: Ja sam te pomazao za kralja nad Izraelom, i ja sam te izbavio iz Šaulove ruke. ⁸ Dao sam ti kuću tvog gospodara i njegove žene na tvoje krilo. Predao sam ti kuću Izraelovu i Judinu. I ako bi to bilo malo, dodao bih ti ovo i ono. ⁹ Zašto si prezreo Gospodnju zapovijed i učinio ono što mu nije bilo po volji? Hetita Uriju ubio si mačem i njegovu ženu uzeo sebi za ženu. Nakon što si njega dao ubiti mačem sinova Amonovih, ¹⁰ zato se ne će nikada odmaći mač od tvoje kuće! Jer si mene prezreo i uzeo ženu Hetita Urije sebi za ženu. ¹¹ Ovako govori Gospodin: Evo, ja ću dati da po tvojoj vlastitoj kući dođe na te zlo. Uzet ću ti tvoje žene pred tvojim očima i dat ću ih drugome. On će na vidiku sunca tamo zlo činiti s tvojim ženama. ¹² Ti si to doduše činio tajno, ali ću ja ovu prijetnju izvesti pred očima svega Izraela i po bijelom danu.«
¹³ Tada David reče Natanu: »Sagriješih Gospodinu.« Natan odgovori Davidu: »I Gospodin je tebi oprostio tvoj grijeh. Ne ćeš umrijeti. ¹⁴ Ali jer si tim djelom dao sablazan Gospodnjim neprijateljima, umrijet će sin koji ti se rodio.«