Dobrohotnost
2. Prosinac
Od njega kao glave sve je tijelo sastavljeno i... raste i izgrađuje se u ljubavi.
Efežanima 4:16
Efežanima 4:16
Nemoguće oproštenje
Pročitajte: Evanđelje po Luki 23:32-43
32 S njim su vodili još dva zločinca da ih pogube.
33 Kad dođoše na mjesto koje se zove Lubanja, razapeše ga ondje. Isto tako zločince, jednoga s njegove desne, drugoga s njegove lijeve. 34 A Isus se molio: »Oče, oprosti im; jer ne znaju što čine!« Zatim razdijeliše njegove haljine bacivši za njih kocku. 35 Narod je tamo stajao i gledao. A članovi Visokoga vijeća rugali su se: »Druge je spasio; neka sad spasi samoga sebe, ako je Božji Pomazanik, Izabranik.« 36 I vojnici su mu se rugali. Pristupali su k njemu, pružali mu ocat 37 i govorili: »Ako si židovski kralj, spasi samoga sebe!« 38 Nad njim je bio natpis: »Kralj židovski«.
39 Jedan od zločinaca što su visjeli na križu hulio je na njega govoreći: »Zar nisi ti Mesija? Onda spasi samoga sebe i nas!« 40 A drugi je ovoga korio i govorio: »Zar se ne bojiš Boga, kad i sam trpiš jednaku kaznu? 41 Mi dakako s pravom, jer primamo pravednu kaznu za svoja djela, a ovaj nije ništa zlo počinio.« 42 Onda nastavi: »Isuse, spomeni me se kad dođeš u svoje kraljevstvo!« 43 On mu reče: »Zaista, kažem ti: Danas ćeš još biti sa mnom u raju!«
33 Kad dođoše na mjesto koje se zove Lubanja, razapeše ga ondje. Isto tako zločince, jednoga s njegove desne, drugoga s njegove lijeve. 34 A Isus se molio: »Oče, oprosti im; jer ne znaju što čine!« Zatim razdijeliše njegove haljine bacivši za njih kocku. 35 Narod je tamo stajao i gledao. A članovi Visokoga vijeća rugali su se: »Druge je spasio; neka sad spasi samoga sebe, ako je Božji Pomazanik, Izabranik.« 36 I vojnici su mu se rugali. Pristupali su k njemu, pružali mu ocat 37 i govorili: »Ako si židovski kralj, spasi samoga sebe!« 38 Nad njim je bio natpis: »Kralj židovski«.
39 Jedan od zločinaca što su visjeli na križu hulio je na njega govoreći: »Zar nisi ti Mesija? Onda spasi samoga sebe i nas!« 40 A drugi je ovoga korio i govorio: »Zar se ne bojiš Boga, kad i sam trpiš jednaku kaznu? 41 Mi dakako s pravom, jer primamo pravednu kaznu za svoja djela, a ovaj nije ništa zlo počinio.« 42 Onda nastavi: »Isuse, spomeni me se kad dođeš u svoje kraljevstvo!« 43 On mu reče: »Zaista, kažem ti: Danas ćeš još biti sa mnom u raju!«
A Isus se molio: »Oče, oprosti im.«
Luka 23:34
MEĐU ostacima koncentracijskog logora Ravensbruck u kojem su Nacisti ubili gotovo 50.000 žena, osloboditelji su pronašli zgužvanu sljedeću molitvu: »O Gospodine, sjeti se ne samo dobronamjernih muškaraca i žena nego i onih zlih. Ali nemoj se sjetiti patnje koju su nam nanijeli. Sjeti se plodova te patnje – naše solidarnosti, odanosti, naše poniznosti, hrabrosti, velikodušnosti, velikog srca koje je nastalo iz toga. A kada dođu na sud, neka ti naši plodovi budu njihovo oproštenje.«
Ne mogu zamisliti strah i bol koje je pretrpjela žena koja je napisala tu molitvu. Ne mogu zamisliti kakva je neizmjerna milost bila potrebna da napiše te riječi. Učinila je nezamislivo: tražila je Božje oproštenje za one koji su joj nanijeli zlo.
Tom molitvom odzvanja Kristova molitva. Nakon što je bio lažno optužen, ismijavan, pretučen i ponižen pred ljudima, Isus je bio raspet između dvojice zločinaca (r. 33). Viseći, osakaćena tijela, jedva dolazeći do daha, očekivali bismo da će Isus optužiti svoje mučitelje, tražiti odmazdu ili božansku pravdu. Međutim, Isus je izgovorio molitvu protivnu ljudskoj prirodi: »Oče, oprosti im; jer ne znaju što čine!« (r. 34)
Oproštenje koje Isus nudi izgleda nemoguće, ali On nam ga nudi. U svojoj božanskoj milosti nemoguće oproštenje izlijeva se besplatno.
– Winn Collier
Bože, pomogni nam i nauči nas opraštati.