Duhovna stvarnost

Bježeći od purana

by · Published · Updated

Pročitajte: Prva knjiga Samuelu 17:32,40-50
32 David reče Šaulu: »Neka nitko ne gubi srčanosti zbog njega! Sluga će tvoj izići i borit će se s tim Filistejcem.«
I skide David to sa sebe, 40 uze svoj štap u ruku i potraži sebi iz potoka pet glatkih kamenova. Stavi ih u pastirsku torbu, koju je upotrebljavao kao torbu za praćku. Onda uze svoju praćku u ruku i pođe na Filistejca. 41 Filistejac je išao sve bliže Davidu. Njegov štitonoša koračao je pred njim. 42 Kad Filistejac pogleda i vidje Davida, samo mu se podsmjehnu, jer je bio još tako mlad, rumen i krasna lica. 43 Filistejac doviknu Davidu: »Zar sam pas da ideš na me štapom?« I prokle Filistejac Davida svojim bogovima. 44 Nato viknu Filistejac Davidu: »Hodi ovamo k meni, da dam tvoje meso nebeskim pticama i zemaljskim životinjama!«
45 A David odvrati Filistejcu: »Ti ideš na me s mačem, s kopljem i sa sulicom. A ja idem na te u ime Gospodina nad vojskama, Boga vojske Izraelove, koju si ti pogrdio. 46 Danas će te Gospodin dati u moju ruku. Ubit ću te i glavu ti odsjeći. Trupla vojske filistejske još danas ću dati nebeskim pticama i zemaljskim životinjama, da spozna sav svijet da ima Bog u Izraelu. 47 Znat će sve ovo mnoštvo da Gospodin ne daje pobjede mačem i sulicom. Jer je rat Gospodnji. On će vas dati u naše ruke.« 48 Kad se je Filistejac pomaknuo i sve se bliže primicao Davidu, David brže potrča prema filistejskoj vojsci. 49 Pritom uhvati torbu, izvadi kamen, zavitla ga iz praćke i pogodi Filistejca u čelo. Kamen se zabi u čelo, tako da je on pao naprijed na tlo. 50 Tako pobijedi David Filistejca praćkom i kamenom i pogubi Filistejca, a da nije imao David mača u ruci.

… David brže potrča prema filistejskoj vojsci.

1 Samuelova 17:48

DVA divlja purana stajala su na seoskom putu. Koliko im se mogu približiti? Usporio sam trčanje, hodao, a zatim stao. Upalilo je. Purani su krenuli prema meni i sve se više približavali. Za nekoliko sekundi njihove su glave poskakivale oko moga struka, a zatim iza mene. »Jesu li ti kljunovi oštri?« pitao sam se i pobjegao. Gegali su se za mnom prije nego što su odustali od potjere.

Kako se brzo promijenila situacija! Lovina je postala lovac kada su purani preuzeli inicijativu. Pitao sam se jesu li previše glupi da bi se bojali. Nisam želio da me ozbiljno ozlijede pa sam pobjegao. Od purana.

David se nije činio opasnim, pa mu se Golijat narugao: »Hodi ovamo k meni, da dam tvoje meso nebeskim pticama i zemaljskim životinjama!« (r. 44) David je promijenio scenarij kada je preuzeo inicijativu. Potrčao je prema Golijatu, ne zato što je bio neozbiljan nego zato što je imao povjerenja u Boga. Povikao je: »Danas će te Gospodin dati u moju ruku… da spozna sav svijet da ima Bog u Izraelu« (r. 46). Golijata je zbunio ovaj energični mladić. »Što se događa?« sigurno je mislio. A onda je dobio pogodak. Točno između očiju.

Prirodno je da male životinje bježe od ljudi i pastiri od divova. Prirodno je da se skrivamo od svojih problema. Ima li Bog u Izraelu? U njegovoj snazi krenite u borbu.

– Mike Wittmer

Oče, kad se bojimo, pomogni nam trčati u tvojoj snazi.