Bog je vjeran i oprašta
6. travnja
Tko ima zlata, neka ga skine sa sebe... ja ga bacih u oganj. I izađe to tele.
Izlazak 32:24
Izlazak 32:24
Bog je vjeran i oprašta
Pročitajte: Knjiga Izlaska 32:15-24
15 Mojsije se vrati i siđe s gore s obje ploče zakona u ruci. Ploče su bile napisane na obje strane. Sprijeda i straga su bile napisane. 16 Od samoga Boga bile su ploče izrađene, i pismo je bilo pismo Božje, urezano na ploče.
17 Kad Jošua začu veliku viku naroda, reče Mojsiju: »Bojna je vika u taboru.« 18 Ali on odgovori:
»Nije to pobjednička vika,
a niti vika pobijeđenih.
Čujem samo pjevanje!«
19 Kad se približi taboru, ugleda tele i ples. Tada se Mojsije razgnjevi, baci ploče iz ruke i razbi ih pod gorom. 20 Uze tele, što su ga bili načinili, spali ga u ognju i satre ga u prah, što ga prosu u vodu, i to dade piti sinovima Izraelovim.
21 I reče Mojsije Aronu: »Što ti učini ovaj narod te mu nanese tako tešku krivnju?« 22 Aron odvrati: »Ne ljuti se, gospodaru moj: Ti znaš sam kako je ovaj narod zao. 23 Zatražiše od mene: Načini nam boga koji će ići pred nama! Jer ne znamo što je tome Mojsiju, čovjeku koji nas izvede iz egipatske zemlje. 24 Ja im rekoh: Tko ima zlata, neka ga skine sa sebe! I dadoše mi ga, i ja ga bacih u oganj. I izađe to tele.«
17 Kad Jošua začu veliku viku naroda, reče Mojsiju: »Bojna je vika u taboru.« 18 Ali on odgovori:
»Nije to pobjednička vika,
a niti vika pobijeđenih.
Čujem samo pjevanje!«
19 Kad se približi taboru, ugleda tele i ples. Tada se Mojsije razgnjevi, baci ploče iz ruke i razbi ih pod gorom. 20 Uze tele, što su ga bili načinili, spali ga u ognju i satre ga u prah, što ga prosu u vodu, i to dade piti sinovima Izraelovim.
21 I reče Mojsije Aronu: »Što ti učini ovaj narod te mu nanese tako tešku krivnju?« 22 Aron odvrati: »Ne ljuti se, gospodaru moj: Ti znaš sam kako je ovaj narod zao. 23 Zatražiše od mene: Načini nam boga koji će ići pred nama! Jer ne znamo što je tome Mojsiju, čovjeku koji nas izvede iz egipatske zemlje. 24 Ja im rekoh: Tko ima zlata, neka ga skine sa sebe! I dadoše mi ga, i ja ga bacih u oganj. I izađe to tele.«
Tko ima zlata, neka ga skine sa sebe… ja ga bacih u oganj. I izađe to tele.
Izlazak 32:24
»NIJE moja krivnja!« kaže Han Solo u filmu Imperij uzvraća udarac. Njegov je svemirski brod napadnut i činilo se da nemaju izlaza – samo zato što kvar nije navrijeme otklonjen. Kad to izgovara, pitate se snosi li barem dio odgovornosti, no ne želi to priznati.
I sam sam se našao u toj situaciji. Ponekad je lakše nekoga (ili nešto) okriviti nego preuzeti odgovornost. Sveto pismo nam pokazuje da je ta sklonost stara koliko i grijeh. Adam i Eva to su učinili (Postanak 3:11-13), i Aron. Kad je Mojsije bio s Bogom na Sinajskoj gori i primao Deset zapovijedi, Bog mu je rekao da su se ljudi koje je upravo oslobodio iz ropstva okrenuli štovanju idola (Izlazak 32:7,8). Kad se Mojsije vratio i suočio s Aronom (kojeg je ostavio da se brine o narodu), on je odgovorio: »Ti znaš sam kako je ovaj narod zao« (r. 22). Zatim se počeo opravdavati: »Tko ima zlata, neka ga skine sa sebe… i ja ga bacih u oganj. I izađe to tele« (r. 24), rekao je.
Unatoč našoj svojeglavosti, Bog nam nudi oproštenje kada priznamo da smo pogriješili. Uvjerava nas da je »vjeran i pravedan, da nam oprosti grijehe« (1 Ivanova 1:9). Da, oprostio nam je i prihvatio nas, zato možemo priznati svoju slomljenost onome koji je na križu preuzeo našu krivicu na sebe, sve to samo zbog svoje savršene, požrtvovne ljubavi.
– James Banks
Isuse, hvala ti što si uzeo naše grijehe, krivicu i sram!