Usprkos kušnjama
25. studenoga
Psalam 100:4
by Duhovna stvarnost · Published · Updated
Pročitajte: Evanđelje po Luki 15:11-24
Ustade dakle i ode k svom ocu. Već izdaleka ugleda ga njegov otac, i sažali se. Potrča mu ususret, pade mu oko vrata i poljubi ga.
Luka 15:20
JEDNOGA popodneva proveo sam dva sata na izložbi Otac & Njegova dva sina: Umjetnost opraštanja. Svi su se radovi temeljili na Isusovoj prispodobi o izgubljenom sinu (pročitajte Luka 15:11-31). Posebno me je potresla slika Izgubljeni sin Edwarda Rojasa. Slika prikazuje sina koji se sav u dronjcima vraća kući, hodajući oborene glave. Ostavio je za sobom zemlju smrti i korača putem kojim njegov otac već trči prema njemu. Na dnu slike su Isusove riječi: »Dok je još bio daleko, opazi ga njegov otac, i sažali mu se te poleti, pade mu oko vrata i izljubi ga« (r. 20. K. S.).
Bio sam duboko dirnut jer sam iznova shvatio kako je Božja nepromjenjiva ljubav promijenila moj život. Kad sam otišao od Njega, On me nije odbacio, nego je nastavio gledati i čekati. Njegova ljubav je nezaslužena, a ipak nepromjenjiva; često zanemarena, a ipak nikada uskraćena.
Svi smo krivi, ali naš nebeski Otac nas dočekuje, baš kao što otac u toj priči grli svoga sina. »Održat ćemo radosnu gozbu i proveselit ćemo se«, rekao je otac slugama. »Jer je ovaj moj sin bio mrtav i opet živi; bio je izgubljen i nađe se« (r. 23,24). Bog se još uvijek raduje onima koji mu se vrate – i to je vrijedno slavljenja!
– David C. McCasland
Božja ljubav je nezaslužena, a ipak nepromjenjiva.
25. studenoga
24. studenoga
23. studenoga
21. studenoga