Tada dođe jedan gubavac, pade pred Njega ničice i zamoli: »Gospodine, ako hoćeš, možeš me očistiti.«

Matej 8:2

MOLLY je trebala tatinu pomoć, ali se bojala zamoliti ga. Znala je da ne voli kada ga prekidaju dok radi na računalu. Mogao bi se naljutiti, mislila je, i zato nije ništa rekla.

Za razliku od njega, kada dolazimo Isusu nema mjesta strahu. U Evanđelju po Mateju 8:1-4 pročitali smo o gubavcu koji nije oklijevao zamoliti Isusa za pomoć. Bolest ga je učinila odbačenim od društva i bio je vrlo nesretan. Iako je Isusa okružilo »veliko mnoštvo naroda«, gubavac se uspio probiti do Njega.

Čitamo: »Tada dođe jedan gubavac, pade pred Njega ničice i zamoli« (r. 2). Sa strahopoštovanjem je pristupio Isusu pouzdajući se u Njegovu moć, i znajući da o Njemu ovisi hoće li mu pomoći, ponizno rekao: »Gospodine, ako hoćeš, možeš me očistiti« (r. 2). U svome smilovanju »Isus pruži ruku i dotače ga se« (iako je prema židovskom zakonu gubavac bio »nečist«). Istoga je trenutka ozdravio.

Poput gubavac ni mi ne moramo oklijevati želimo li pristupiti Isusu i zatražiti pomoć. Kada ponizno i sa strahopoštovanjem dođemo Njemu, možemo biti sigurni da će učiniti ono što je najbolje za nas.

– Anne Cetas

Pristupajmo dakle s pouzdanjem k prijestolju milosti da postignemo milosrđe i nađemo milost kad nam ustreba pomoć!

– Hebrejima 4:16