Bol sa svrhom
Pročitajte: Evanđelje po Ivanu 16:17-24
17 A neki od njegovih učenika rekoše među sobom: »Što je to što nam kaže: Malo, i ne ćete me vidjeti, i opet malo, i vidjet ćete me, i: Idem k Ocu?« 18 Rekoše dakle: »Što je to što kaže: Malo? Ne znamo što govori.« 19 Isus opazi da su ga htjeli upitati i reče im: »Za to li se zapitkujete među sobom što rekoh: Malo, i ne ćete me vidjeti, i opet malo, i vidjet ćete me? 20 Zaista, zaista kažem vam: Vi ćete plakati i tugovati, a svijet će se radovati; vi ćete se žalostiti, ali će se vaša žalost okrenuti u radost. 21 Žena kad rađa, osjeća tjeskobu jer dođe njezin čas. Ali kad rodi dijete, više se ne sjeća muke zbog radosti jer se rodi čovjek na svijet. 22 Tako i vi osjećate žalost, ali ću vas opet vidjeti i radovat će se vaše srce, i vaše vam radosti nitko ne će uzeti. 23 I u onaj dan ne ćete me pitati ni za što. Zaista, zaista kažem vam: Ako što zamolite Oca u moje ime, dat će vam. 24 Dosad niste molili ništa u moje ime. Molite i primit ćete, da vaša radost bude potpuna.
… ali ću vas opet vidjeti i radovat će se vaše srce, i vaše vam radosti nitko ne će uzeti.
Ivan 16:22
NEKOLICINU svojih prijatelja pitao sam što im je bilo najbolnije iskustvo u životu. Njihovi su odgovori uključivali rat, razvod, bolest i gubitak voljenih. Moja mi je žena odgovorila: »Rođenje našega prvog djeteta.« Bio je to dug i bolan porođaj u maloj vojnoj bolnici. Ali, kada se danas toga sjeti, čini joj se radosnim iskustvom »jer je bol imala svrhu«.
Neposredno prije odlaska na križ Isus je rekao svojim učenicima da će morati proći kroz razdoblje boli i tuge. Bog je to njihovo buduće iskustvo usporedio s iskustvom žene koja rađa i pritom njezina tjeskoba prelazi u radost jer se rodilo dijete (pročitajte Ivan 16:20,21). »Tako i vi osjećate žalost, ali ću vas opet vidjeti i radovat će se vaše srce, i vaše vam radosti nitko ne će uzeti« (r. 22).
Žalost nas prati cijeloga života. No, Isus koji »umjesto sebi određene radosti podnese križ ne mareći za sramotu« (Hebrejima 12:2), pribavio je oproštenje i slobodu svima koji svoje srce otvore Njemu. Njegova bol i žrtva postigle su svrhu otvorivši nam put k prijateljstvu i zajedništvu s Bogom.
Radost našega Spasitelja nadjačala je Njegovo trpljenje, kao što radost koju nam On daje nadjačava naše boli.
– David McCasland
U većem trpljenju On pomaže više,
u pretešku jadu On daje svoj mir.
Patnja može biti poput magneta koji kršćane privlači Kristu.