¹ Isus je doznao kako je farizejima javljeno da on dobiva više učenika i krsti više nego Ivan. ² – Uostalom, Isus sam nije krstio, nego njegovi učenici. – ³ Zato ostavi Judeju i ode opet u Galileju. ⁴ A morao je proći kroz Samariju.
⁵ Tako dođe u samarijski grad koji se zove Sihar, blizu zemljišta što ga je bio darovao Jakov svojemu sinu Josipu. ⁶ Tamo je bio Jakovljev studenac. Umoran od puta Isus je sjeo na studencu. Bilo je oko šeste ure. ⁷ Tada dođe žena Samarijanka zahvatiti vode. Isus je zamoli: »Daj mi da se napijem!« ⁸ – Njegovi su učenici naime bili otišli u grad kupiti hrane – ⁹ Žena mu Samarijanka odvrati: »Kako možeš ti, Židov, tražiti od mene, žene Samarijanke, da se napiješ?« – Židovi naime ne održavaju veze sa Samarijancima. – ¹⁰ Isus joj odgovori: »Kad bi ti znala Božji dar i onoga tko ti govori: Daj mi da se napijem! – ti bi ga zamolila, i on bi ti dao vodu živu.« ¹¹ Žena mu odvrati: »Gospodine, nemaš čim ni zahvatiti, a studenac je dubok. Odakle ćeš uzeti vodu živu? ¹² Jesi li ti veći od našega oca Jakova koji nam dade ovaj studenac, i sam je pio iz njega, i njegovi sinovi, i njegova stoka?« ¹³ Isus joj odgovori: »Svaki koji pije ove vode, opet će ožednjeti. ¹⁴ A tko pije vode koju ću mu ja dati, ne će ožednjeti dovijeka. Nego voda što ću mu ja dati, bit će u njemu izvor vode što teče u vječni život.« ¹⁵ Tada ga žena zamoli: »Gospodine, daj mi te vode, da ne ožednim više i da ne dolazim ovamo po vodu.«