Duhovna stvarnost

Niste ostavljeni

by · Published · Updated

26 ozujak 2016Pročitajte: Psalam 22:2-10

2 Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?
Daleko si od moga spasenja, od riječi vapaja moga.
3 Bože moj! Vapim danju, a ti ne odgovaraš,
noću mi počinka nema.
4 A ipak si ti Svetac,
stoluješ u hvalospjevima Izraela.
5 U tebe su se uzdali naši oci,
uzdali su se i ti si ih spašavao.
6 K tebi su vapili i oslobađali su se.
Uzdali su se u tebe i nisu se posramili.

7 A ja sam crv, a ne čovjek,
ruglo sam ljudima i prezir narodu.
8 Svi koji me gledaju, smiju mi se,
cere se usnama i mašu glavom.
9 »Uzdao se u Gospoda! Neka ga spasi!
Neka mu pomogne ako ga toliko ljubi!«

Isus povika iza glasa… »Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?«

Matej 27:46

RUSKI pisac Fjodor Dostojevski napisao je: »Stupanj civiliziranosti nekog društva možemo provjeriti ulaskom u njegove zatvore.« Imajući to na umu, na internetu sam pročitao članak u kome je opisano osam najgorih zatvora na svijetu. U jednome od njih svaki je zatvorenik osuđen na boravak u samici.

Stvoreni smo da živimo, stvaramo odnose i povezujemo se u zajednice. Zbog toga je boravak u samici tako strašna kazna.

Izolacija je patnja koju je Isus doživio kada je na križu prekinuto Njegovo zajedništvo s Ocem. Čujemo to u njegovom vapaju u Evanđelju po Mateju 27:46: »Oko devete ure Isus povika iza glasa: ‘Eli, Eli, lema sabahtani?’, to jest: ‘Bože moj, Bože moj, zašto si Me ostavio?’« Dok je trpio i umirao pod teretom naših grijeha, Krist je iznenada bio sam, ostavljen i izoliran. Njegova veza s Ocem bila je prekinuta. Ipak, Njegovo nam je trpljenje pribavilo Očevo obećanje: »Ne ću te ostaviti, niti ću te napustiti« (Hebrejima 13:5).

Krist je podnio agoniju napuštenosti križa zato da mi nikada ne budemo sami ni napušteni od Boga. Nikada!

Bill Crowder

U životu nisam nikad sam ja,

jer On je sa mnom, moj dobri Bog.

Oni koji su upoznali Krista, nikada nisu sami.