Molitva za Božju volju
5. prosinca
Luka 22:42
by Duhovna stvarnost · Published · Updated
Pročitajte: Evanđelje po Luki 24:13-35
13 Još isti dan putovala su dvojica od njih u selo po imenu Emaus koje je bilo udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija. 14 Oni su razgovarali među sobom o svemu što se bilo dogodilo. 15 Dok su tako razgovarali i raspravljali među sobom, približi im se sam Isus, i išao je s njima. 16 Ali njihove su oči bile zastrte te ga ne prepoznaše. 17 On im reče: »Kakav je to razgovor što ga vodite među sobom na putu?« Tada se žalosni zaustaviše. 18 Jedan, po imenu Kleofa, odgovori mu: »Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu koji ne zna što se ondje dogodilo ovih dana?« 19 On ih upita: »Što?« Odvratiše mu: »To o Isusu Nazarećaninu. On je bio prorok, silan na djelu i riječi pred Bogom i svim narodom. 20 Naši svećenički glavari i prvaci predadoše ga da bude osuđen na smrt, i razapeše ga. 21 A mi smo se nadali da će on izbaviti Izraela. I nakon svega toga ovo je danas treći dan kako se to dogodilo. 22 I neke su nas od naših žena zbunile. One su bile rano ujutro na grobu, 23 ali ne nađoše njegova tijela. Dođoše govoreći da su im se ukazali anđeli koji da su rekli da on živi. 24 Neki od naših otiđoše tad na grob i nađoše onako kako su žene bile kazale; ali njega samoga ne vidješe.«
25 Tada im on reče: »O, bezumni i sporoga srca za vjeru u sve što su navješćivali proroci! 26 Zar nije trebao Mesija to trpjeti i tako ući u svoju slavu?« 27 I počevši od Mojsija i svih proroka, protumačio im je što stoji pisano o njemu u svim Pismima.
28 Tako se približiše selu u koje su išli. On se učinio kao da hoće ići dalje. 29 A oni su ga nagovarali: »Ostani s nama! Brzo će večer. Dan se već nagnuo.« Tada svrati k njima.
30 Dok je s njima bio za stolom, uze kruh, izreče nad njim blagoslov, prelomi ga i pruži im ga. 31 Tada im se otvoriše oči, i prepoznaše ga. A njega nestade ispred njihovih očiju. 32 I oni rekoše jedan drugome: »Nije li gorjelo naše srce u nama kad je govorio s nama putem i tumačio nam Pismo?«
33 Još istog časa ustadoše, vratiše se u Jeruzalem i nađoše jedanaestoricu zajedno i one koji su bili s njima. 34 Oni rekoše: »Gospodin je zaista uskrsnuo i ukazao se Šimunu.« 35 A ovi pripovjediše što se dogodilo na putu i kako su ga prepoznali po lomljenju kruha.
Tada im se otvoriše oči, i prepoznaše Ga.
Luka 24:31
TALIJANSKI slikar Michelangelo Merisi da Caravaggio (15171. – 1610.) bio je čuven po vatrenom temperamentu i neuobičajenoj slikarskoj tehnici. Kao modele uzimao je obične ljude, radnike i postigao da se oni koji gledaju njegove slike doživljavaju kao dio prizora. Večera u Emausu prikazuje gostioničara koji stoji, dok su Isus i dvojica njegovih sljedbenika za stolom u trenutku kada u Njemu prepoznaju uskrsloga Gospodina (r. 31). Jedan od učenika ustaje sa stolca, a drugi je začuđen raširio ruke.
Luka, koji je zabilježio taj događaj u svojem Evanđelju, kaže da su se spomenuta dvojica odmah vratila u Jeruzalem gdje su našli jedanaestoricu učenika i još neke koji su se ondje okupili i koji su im rekli: »‘Gospodin je zaista uskrsnuo i ukazao se Šimunu.’ A ovi pripovjediše što se dogodilo na putu i kako su Ga prepoznali po lomljenju kruha« (34,35).
Oswald Chambers je napisao: »Isus rijetko dolazi ondje gdje Ga očekujemo; pojavljuje se ondje gdje Ga najmanje očekujemo i uvijek u najčudnijim prilikama. Jedini način da sluga ostane vjeran Bogu jest da bude spreman na Isusove iznenadne posjete.«
Bez obzira na to na kojem se putu danas nalazimo, budimo spremni da nam se Isus objavi na novi i neočekivani način.
David McCasland
Da bismo pronašli Isusa, moramo ga tražiti.
5. prosinca
4. prosinca
2. prosinca