¹ Noemi je imala rođaka svojega muža, čovjeka vrlo bogata, iz Elimelekova roda, po imenu Boaza.
² I jednoga dana reče Moapka Ruta Noemi: »Rado bih izišla u polje i ako mi se dopusti, pobirala bih klasje.«
Ona odgovori: »Idi, draga kćeri!«
³ I ona ode, i pabirala je u polju za žeteocima. Dogodi se te dođe na njivu Boazovu, koji je bio od Elimelekove obitelji.
⁴ Upravo dođe Boaz iz Betlehema i pozdravi žeteoce: »Gospodin s vama!«
Oni odgovoriše: »Gospodin te blagoslovio!« ⁵ Tada upita Boaz slugu koji je nadzirao žeteoce: »Čija je ovo djevojka?«
⁶ Sluga koji je nadzirao žeteoce odvrati: »To je Moapka, djevojka koja je s Noemom došla iz moapske zemlje. ⁷ Molila je: Rado bih pobirala i skupljala klasje između snopova za žeteocima. I došla je, i od ranoga jutra do sada bila je na nogama, i jedva da je samo malo predahnula.«
⁸ Tada reče Boaz Ruti: »Slušaj, kćeri moja, nemoj ići pobirati na njivi nekog drugog! Ne odlazi odavle, nego se drži mojih djevojaka! ⁹ Pazi na kojoj njivi one žanju pa idi za njima! Ja sam slugama zapovjedio da te ne diraju. Kad ožedniš, idi k posudama i pij što su sluge donijele!«
¹⁰ Tada ona pade ničice, pokloni se sve do zemlje i reče mu: »Kako to da si mi tako milostiv i tako ljubazan prema meni, premda sam tuđinka?«
¹¹ Boaz joj odgovori: »Čuo sam ja sve što si učinila svojoj svekrvi iza smrti svojega muža. Oca, majku i zavičaj si ostavila pa si došla k narodu koji nisi prije poznavala.