Ne malakšemo
23. studenoga
Zato ne malakšemo, jer imamo ovu službu zbog milosrđa koje nam je iskazano.
2 Korinćanima 4:1
2 Korinćanima 4:1
Obnova
Pročitajte: Nehemija 2:11-18
11 Kad sam bio stigao u Jeruzalem, pričekah ondje tri dana. 12 Tada ustadoh noću s nekoliko ljudi, a da ne kazah nikomu što mi je moj Bog nadahnuo da učinim za Jeruzalem. I ne imadoh nikakve životinje uza se osim životinje na kojoj sam jahao. 13 Tako iziđoh noću na dolinska vrata uz zmajevski izvor prema gnojnim vratima. Pritom razgledah jeruzalemski zid koji je ležao u ruševinama i njegova vrata koja su bila spaljena ognjem. 14 Onda odjahah dalje k izvorskim vratima i kraljevskom jezeru. Tamo nije više bilo mjesta da prođe životinja na kojoj sam sjedio. 15 Zato sam još noću jahao dolinom i dalje razgledavao zidine. Kad sam bio opet došao k dolinskim vratima, vratih se kući. 16 A predstojnici nisu znali kamo sam bio išao i što sam bio radio. Jer do tada nisam bio ništa rekao ni Judejcima, ni svećenicima, ni knezovima, ni predstojnicima, ni drugima, koji su morali biti zaposleni na gradnji.
17 A sada im rekoh: »Vidite nevolju u kojoj se nalazimo. Jeruzalem leži u ruševinama, njegova su vrata spaljena. Hajdemo opet zidati jeruzalemski zid da više ne budemo na porugu.« 18 Tada im kazah kako je milostivo bila nada mnom ruka moga Boga i što mi je bio rekao kralj. Onda mi rekoše: »Hajdemo zidati!« I odvažno staviše ruku na dobro djelo.
17 A sada im rekoh: »Vidite nevolju u kojoj se nalazimo. Jeruzalem leži u ruševinama, njegova su vrata spaljena. Hajdemo opet zidati jeruzalemski zid da više ne budemo na porugu.« 18 Tada im kazah kako je milostivo bila nada mnom ruka moga Boga i što mi je bio rekao kralj. Onda mi rekoše: »Hajdemo zidati!« I odvažno staviše ruku na dobro djelo.
Hajdemo opet zidati jeruzalemski zid da više ne budemo na porugu.
Nehemija 2:17
KADA se Edward Klee vratio u Berlin, nakon što je izbivao dugi niz godina, grada kojeg se sjećao i volio više nije bilo. Dramatično se promijenio, a i on. U članku objavljenom u časopisu Hemispferes, rekao je: »Vraćanje u grad koji ste nekoć voljeli može biti pogodak ili promašaj… Možete se razočarati.« Vraćanje na mjesta svoje prošlosti može izazvati osjećaj tuge i gubitka. Više nismo osoba koja smo tada bili niti je mjesto koje nam je toliko značilo onakvo kakvo je bilo.
Nehemija je dugi niz godina bio u izgnanstvu iz Izraela kada je saznao za velika stradanja svoga naroda i razrušenost Jeruzalema. Dobio je dopuštenje Artakserksa, perzijskoga kralja, da se vrati i obnovi zidine. Nakon noćnog izviđanja (r. r. 13-15) Nehemija je stanovnicima grada rekao: »Vidite nevolju u kojoj se nalazimo. Jeruzalem leži u ruševinama, njegova su vrata spaljena. Hajdemo opet zidati jeruzalemski zid da više ne budemo na porugu« (r. 17).
Nehemija se nije vratio kako bi obnovio uspomene nego da obnovi grad. To je snažna poruka i za nas kada razmišljamo o razrušenim dijelovima svoje prošlosti koje treba obnoviti. Naša vjera u Krista i Njegovu moć osposobljava nas da gledamo unaprijed, krenemo i obnovimo.
David McCasland
Ne možemo promijeniti prošlost, ali Bog može promijenji nas za budućnost.