Ne malakšemo
23. studenoga
Zato ne malakšemo, jer imamo ovu službu zbog milosrđa koje nam je iskazano.
2 Korinćanima 4:1
2 Korinćanima 4:1
Prepustimo se
Pročitajte: Knjiga Postanka 12:1-9
1 Jednoga dana reče Gospodin Abramu:
»Idi iz svoje zemlje
i od svojega roda i iz doma svojega oca
u zemlju koju ću ti pokazati!
2 Jer učinit ću te velikim narodom,
i blagoslovit ću te,
proslavit ću tvoje ime.
Ti ćeš proširiti blagoslov.
3 Blagoslovit ću one koji tebe blagoslivljaju
i proklet ću one koji tebe proklinju.
U tebi će biti blagoslovljena
sva plemena na zemlji.«
4 I pođe Abram, kako mu je bio zapovjedio Gospodin, i s njim pođe Lot. Sedamdeset i pet godina bilo je Abramu kad iseli iz Harana. 5 I uze Abram Saraju, svoju ženu, i Lota, sina svojega brata, i sve blago, što su ga imali, i svu družinu, što su je bili dobili u Haranu, i izađoše da se zapute u kanaansku zemlju. Kad dođoše u kanaansku zemlju, 6 prođe Abram zemlju sve do svetišta Šekema, sve do hrasta More. Kanaanci su tada prebivali u zemlji. 7 Tada se Gospodin ukaza Abramu i reče: »Potomcima tvojim dat ću ovu zemlju.« I načini ondje žrtvenik Gospodinu, koji mu se bio ukazao. 8 Potom ode odatle dalje u gore istočno od Betela i postavi šator između Betela na zapadu i Aja na istoku; tu načini Gospodinu žrtvenik i prizva ime Gospodnje.
9 Onda se diže Abram i ode dalje prema Negebu.
»Idi iz svoje zemlje
i od svojega roda i iz doma svojega oca
u zemlju koju ću ti pokazati!
2 Jer učinit ću te velikim narodom,
i blagoslovit ću te,
proslavit ću tvoje ime.
Ti ćeš proširiti blagoslov.
3 Blagoslovit ću one koji tebe blagoslivljaju
i proklet ću one koji tebe proklinju.
U tebi će biti blagoslovljena
sva plemena na zemlji.«
4 I pođe Abram, kako mu je bio zapovjedio Gospodin, i s njim pođe Lot. Sedamdeset i pet godina bilo je Abramu kad iseli iz Harana. 5 I uze Abram Saraju, svoju ženu, i Lota, sina svojega brata, i sve blago, što su ga imali, i svu družinu, što su je bili dobili u Haranu, i izađoše da se zapute u kanaansku zemlju. Kad dođoše u kanaansku zemlju, 6 prođe Abram zemlju sve do svetišta Šekema, sve do hrasta More. Kanaanci su tada prebivali u zemlji. 7 Tada se Gospodin ukaza Abramu i reče: »Potomcima tvojim dat ću ovu zemlju.« I načini ondje žrtvenik Gospodinu, koji mu se bio ukazao. 8 Potom ode odatle dalje u gore istočno od Betela i postavi šator između Betela na zapadu i Aja na istoku; tu načini Gospodinu žrtvenik i prizva ime Gospodnje.
9 Onda se diže Abram i ode dalje prema Negebu.
Jednoga dana reče Gospodin Abramu: »Idi iz svoje zemlje i od svojega roda i iz doma svojega oca u zemlju koju ću ti pokazati!«
Postanak 12:1
ZA našu godišnjicu braka moj je muž posudio bicikl za dvoje kako bismo zajedno uživali u romantičnoj avanturi. Čim smo krenuli shvatila sam da mi, zato što sjedim straga, vidik zaklanjaju široka leđa moga muža. I moj je upravljač bio fiksan tako da nisam mogla utjecati na kretanje bicikla. Samo se prednjim upravljačem određivao smjer; moj je služio samo kao oslonac, uporište mojim rukama. Mogla sam odabrati: ili ću se uzrujavati zbog nedostatka kontrole ili prihvatiti putovanje i vjerovati da će nas moj muž Mike sigurno odvesti kako smo naumili.
Kad je Bog tražio od Abrama da napusti svoj zavičaj i obitelj, nije mu baš dao mnogo informacija o tome kamo ide. Nije mu dao zemljopisnu kartu. Nije mu rekao kako ta zemlja izgleda i ima li prirodnih bogatstava, niti koliko bi putovanje moglo trajati. Bog mu je jednostavno rekao da »ide« u zemlju koju će mu pokazati. Abramu se poslušnost Božjemu nalogu, bez pojedinosti za kojima većina ljudi žudi, uračunala u vjeru (Hebrejima 11:8).
Ako nas muči nesigurnost ili nedostatak kontrole u našem životu, nastojmo slijediti Abramov primjer. Slijedimo i vjerujmo Bogu i On će nas sigurno voditi.
– Kirsten Holmberg
Prepustimo se Božjemu vodstvu.