Ljubav preko granica
10. listopada
Jer koliko je nebo visoko nad zemljom, toliko je njegovo milosrđe prema onima koji ga se boje.
Psalam 103:11
Psalam 103:11
Samo pet minuta
Pročitajte: Psalam 102:2-18
2 Gospode, čuj moju molitvu
i vapaj moj neka dođe k tebi!
3 Ne sakrivaj svojega lica preda mnom
u dan moje nevolje!
Prigni svoje uho k meni,
u dan kad te zazovem, brzo me usliši!
4 Jer prolaze kao dim moji dani
i kosti moje sagorijevaju kao ugarak.
5 Kao pokošena trava vene ranjeno srce moje
jer svoj kruh zaboravljam jesti.
6 Od snažnih jecaja mojih
prionu mi koža uz kosti.
7 Sličan sam čaplji u pustinji,
postadoh k’o sova na pustim razvalinama.
8 Ja sam bez sna i osamljen,
postadoh kao ptica na krovu.
9 Svaki dan me grde moji neprijatelji,
izrugaju me i proklinju.
10 Jedem pepeo kao kruh
i miješam svoje piće sa suzama
11 zbog tvoje srdžbe i gnjeva,
jer si me podigao i bacio.
12 Dani su moji k’o oduljena sjena,
a ja se sušim kao trava.
13 A ti, Gospode, stoluješ dovijeka
i spomen na te ostaje od koljena do koljena.
14 Ti ćeš ustati i smilovati se Sionu;
vrijeme je da mu se smiluješ, došao je čas!
15 Jer tvoje sluge ljube njegovo kamenje,
i njegove razvaline žaloste ih.
16 Tada će se neznabošci bojati Gospodnjeg imena,
svi kraljevi zemaljski tvoje slave
17 kad Gospod opet sazda Sion
i objavi se u slavi,
18 uslišit će vapaj siromaha
i ne će prezreti njihove molitve.
i vapaj moj neka dođe k tebi!
3 Ne sakrivaj svojega lica preda mnom
u dan moje nevolje!
Prigni svoje uho k meni,
u dan kad te zazovem, brzo me usliši!
4 Jer prolaze kao dim moji dani
i kosti moje sagorijevaju kao ugarak.
5 Kao pokošena trava vene ranjeno srce moje
jer svoj kruh zaboravljam jesti.
6 Od snažnih jecaja mojih
prionu mi koža uz kosti.
7 Sličan sam čaplji u pustinji,
postadoh k’o sova na pustim razvalinama.
8 Ja sam bez sna i osamljen,
postadoh kao ptica na krovu.
9 Svaki dan me grde moji neprijatelji,
izrugaju me i proklinju.
10 Jedem pepeo kao kruh
i miješam svoje piće sa suzama
11 zbog tvoje srdžbe i gnjeva,
jer si me podigao i bacio.
12 Dani su moji k’o oduljena sjena,
a ja se sušim kao trava.
13 A ti, Gospode, stoluješ dovijeka
i spomen na te ostaje od koljena do koljena.
14 Ti ćeš ustati i smilovati se Sionu;
vrijeme je da mu se smiluješ, došao je čas!
15 Jer tvoje sluge ljube njegovo kamenje,
i njegove razvaline žaloste ih.
16 Tada će se neznabošci bojati Gospodnjeg imena,
svi kraljevi zemaljski tvoje slave
17 kad Gospod opet sazda Sion
i objavi se u slavi,
18 uslišit će vapaj siromaha
i ne će prezreti njihove molitve.
Uslišit će vapaj siromaha i ne će prezreti njihove molitve.
Psalam 102:18
NEGDJE sam pročitala članak o majci koja je svakoga dana okupljala svu svoju djecu pet minuta prije odlaska u školu.
Spremni za polazak stajali bi oko mame i ona bi se pomolila za svakoga od njih poimence. Molila bi da Bog blagoslovi njihov dan. Zatim bi ih poljubila i oni bi otišli. Čak bi i djeca iz susjedstva bila uključena u taj molitveni krug, ako bi svratila na putu prema školi. Mnogo godina poslije jedna je od kćeri rekla da je iz tog razdoblja naučila koliko je bitna molitva za svaki njezin dan.
Pisac 102. psalma znao je važnost molitve. Taj je psalam naslovljen Molitva potlačenoga koji očajava i pred Gospodinom izlijeva svoju muku. Psalmist se moli: »Gospode, čuj moju molitvu i vapaj moj neka dođe k Tebi… Prigni svoje uho k meni… brzo me usliši!« (r. r. 2,3) I »Gospod je pogledao sa svoga uzvišenog Svetišta, s neba na zemlju gleda« (r. 20).
Bogu ste dragocjeni i želi čuti vaše molitve. Bilo da slijedite primjer spomenute majke, i na početku svakoga dana odvojite pet minuta i zamolite Boga da blagoslovi vaš dan ili vam treba više vremena da pred Njime otvorite svoje srce, važno je da svakoga dana razgovarate s Bogom. Vaš primjer može imati veliki utjecaj na vaše obitelji, one koji su vam dragi, ali i na one koji svrate.
– Anne Cetas
Molitva je priznavanje potrebe za Bogom.