¹ Bilo je pred blagdan Vazma. Isus je znao kako mu je došao čas da pođe s ovoga svijeta k Ocu. Tada on, koji je ljubio svoje što su bili na svijetu, zasvjedoči svoju ljubav do kraja. ² Bilo je za večerom. Već je bio đavao stavio namjeru u srce Judi, sinu Šimuna Iškariotskoga, da ga izda. ³ Znajući da mu je Otac sve dao u ruke, i da je od Boga izišao i da k Bogu ide, Isus ⁴ ustade od večere, skide svoju gornju haljinu, uze ručnik i njim se opasa. ⁵ Tada uli vodu u umivaonik i poče prati noge učenicima i otirati ručnikom kojim je bio opasan.
⁶ Tako dođe k Šimunu Petru. On mu reče: »Gospodine, zar ti da mi pereš noge?« ⁷ Isus mu odgovori: »Što ja činim, ti ne znaš sada, ali ćeš poslije razumjeti.« ⁸ Petar mu odvrati: »Nikad mi ti ne ćeš oprati noge!« Isus mu odgovori: »Ako te ne operem, ne ćeš imati dijela sa mnom.« ⁹ Reče mu Šimun Petar: »Onda, Gospodine, ne samo moje noge, nego i ruke i glavu.« ¹⁰ Isus mu reče: »Tko je opran, ne treba nego samo noge oprati, onda je sav čist. I vi ste čisti, ali ne svi.« ¹¹ Budući da je znao za svog izdajnika, reče: »Niste svi čisti.«
¹² A kad im je oprao noge, uzeo svoju gornju haljinu i opet sjeo za stol, reče im: »Znate li što vam ja učinih? ¹³ Vi zovete mene Učiteljem i Gospodinom, i pravo velite jer to jesam. ¹⁴ Kad dakle ja, Gospodin i Učitelj, oprah vama noge, i vi trebate jedan drugome noge prati. ¹⁵ Jer vam dadoh primjer da i vi tako činite kao što ja učinih vama. ¹⁶ Zaista, zaista kažem vam: Nije sluga veći od svoga gospodara, niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao. ¹⁷ Kad to znate, bit ćete blaženi, ako to činite.