Proglašenje ovisnosti
19 Isus im odvrati: »Zaista, zaista kažem vam: Sin ne može ništa činiti sam od sebe, nego što vidi da čini Otac. Što on čini, to i Sin jednako čini. 20 Jer Otac ljubi Sina i sve mu pokazuje što sam čini. I pokazat će mu veća djela od ovih, tako da ćete se veoma čuditi. 21 Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljuje, tako i Sin oživljuje koje hoće. 22 I ne sudi Otac nikome; nego sav sud dade Sinu, 23 da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Tko ne poštuje Sina, ne poštuje Oca koji ga je poslao.
… bez Mene ne možete ništa učiniti.
Ivan 15:5
LAURAINA je mama vodila bitku s karcinomom. Jednog su se jutra Laura i njezina prijateljica molile za nju. Prijateljica, koja je godinama živjela s posljedicama cerebralne paralize, molila se: »Gospodine, Ti koji sve činiš za mene, molim te učini sve za Laurainu majku.« Laura je bila duboko potresena prijateljičinim »proglašenjem ovisnosti« o Bogu. Pitala se: »Koliko često ja priznajem potrebu za Bogom u svemu? To je nešto što bih trebala činiti svakoga dana!«
Dok je boravio na zemlji Isus je pokazivao neprekidnu ovisnost o svome nebeskom Ocu. Mogli bismo pomisliti da je imao puno pravo biti neovisan zato što je Isus Bog u ljudskom tijelu. No kada su ga vjerski vođe tražili da objasni zašto je radio – ozdravio nekoga – u subotu, na dan određen za odmor, odgovorio je: »Zaista, zaista kažem vam: Sin ne može ništa činiti sam od sebe, nego što vidi da čini Otac« (r. 19). I Isus je proglasio svoju ovisnost!
Isusovo oslanjanje na Oca savršeni je primjer toga što znači živjeti u zajedništvu s Bogom. Svaki je naš udah dar od Boga i On želi da naš život bude ispunjen Njegovom snagom. Kada živimo kako bismo Ga voljeli i služili Mu, moleći se neprestano i oslanjajući se na Njegovu riječ, i mi proglašavamo ovisnost o Njemu.
– James Banks
Kada se ne molimo, proglašavamo neovisnost o Bogu. Daniel Henderson