¹¹ Tada nastavi: »Jedan je čovjek imao dva sina. ¹² Mlađi od njih reče ocu: Oče, daj mi dio od imanja što mi pripada. On im dakle podijeli imanje. ¹³ Nekoliko dana poslije mlađi sin pokupi sve i ode u daleku zemlju. Ondje prosu svoje imanje živeći raspušteno. ¹⁴ Kad je sve potrošio, nastade u onoj zemlji velika glad, i on zapade u oskudicu. ¹⁵ Tada ode i najmi se kod nekoga građanina one zemlje. Ovaj ga posla u svoja polja da čuva svinje. ¹⁶ Rado bi bio utišao svoju glad mahunama što su ih jele svinje; ali mu ih nitko nije davao. ¹⁷ Tada dođe k sebi i reče: Koliko najamnika u mojega oca ima kruha u izobilju, a ja ovdje umirem od gladi! ¹⁸ Ustat ću, poći ću k svome ocu i kazat ću mu: Oče, sagriješih nebu i tebi! ¹⁹ Nisam više dostojan zvati se tvojim sinom; primi me kao jednoga od svojih najamnika! ²⁰ Ustade dakle i ode k svom ocu. Već izdaleka ugleda ga njegov otac, i sažali se. Potrča mu ususret, pade mu oko vrata i poljubi ga. ²¹ A sin mu reče: Oče, sagriješih nebu i tebi; nisam više dostojan zvati se tvojim sinom. ²² A otac zapovjedi svojim slugama: Donesite brzo najbolju haljinu i obucite mu je! Podajte mu prsten na ruku i obuću na noge! ²³ Onda dovedite ugojeno tele i zakoljite ga! Održat ćemo radosnu gozbu i proveselit ćemo se. ²⁴ Jer je ovaj moj sin bio mrtav i opet živi; bio je izgubljen i nađe se.
I stadoše držati radosnu gozbu.