Duh Fike
Pročitajte: Evanđelje po Luki 24:28-35
30 Dok je s njima bio za stolom, uze kruh, izreče nad njim blagoslov, prelomi ga i pruži im ga. 31 Tada im se otvoriše oči, i prepoznaše ga. A njega nestade ispred njihovih očiju. 32 I oni rekoše jedan drugome: »Nije li gorjelo naše srce u nama kad je govorio s nama putem i tumačio nam Pismo?«
33 Još istog časa ustadoše, vratiše se u Jeruzalem i nađoše jedanaestoricu zajedno i one koji su bili s njima. 34 Oni rekoše: »Gospodin je zaista uskrsnuo i ukazao se Šimunu.« 35 A ovi pripovjediše što se dogodilo na putu i kako su ga prepoznali po lomljenju kruha.
Dok je s njima bio za stolom, uze kruh, izreče nad njim blagoslov, prelomi ga i pruži im ga.
Luka 24:30
KAVANA u gradu blizu moje kuće zove se Fika. To je švedska riječ koja znači predah uz kavu i pecivo, uvijek s obitelji, suradnicima ili prijateljima. Nisam Šveđanka, ali duh Fike opisuje jednu stvar koju najviše volim kod Isusa – Njegov običaj da uzme predah i u nečijem društvu opušteno jede i odmara se.
Poznavatelji Biblije kažu da Isus nikada nije jeo s nekime slučajno. Teolog Mark Glanville te obroke naziva »ukusnim glavnim jelom« izraelskih gozbi i proslava u Starome zavjetu. Za stolom, Isus je bio ono što je Bog želio da bude Izrael: »središte radosti, slavljenja i pravde za cijeli svijet«.
Od toga da je nahranio 5000 ljudi do Posljednje večere – čak i večere s dvojicom vjernika nakon svog uskrsnuća (r. 30) – Isusova služba za stolom poziva nas da se prestanemo toliko truditi i počinemo u Njemu. Tek kada su jeli zajedno ta su ga dvojica prepoznala kao uskrslog Gospodina. »Uze kruh, izreče nad njim blagoslov, prelomi ga i pruži im. Tada im se otvoriše oči« (r. r. 30,31) i vidjeli su Krista živa.
Dok smo prijateljica i ja nedavno sjedile u Fiki, uživajući u vrućoj čokoladi i pecivu, zatekle smo se kako razgovaramo o Isusu. On je Kruh života. Zadržimo se za Njegovim stolom i saznajmo više o Njemu.
– Patricia Raybon
Nađite vremena da blagujete Kruh života.