Duhovna stvarnost

Jesti i ponoviti

by · Published · Updated

Pročitajte: Knjiga Izlaska 16:14-18

14 Kad je rosa ishlapijela, ležalo je po pustinji nešto sitno, zrnato; sitno kao slana na zemlji. 15 Kad to vidješe sinovi Izraelovi, upitaše jedan drugoga: »Što je to?«, jer nisu znali što je bilo. Mojsije im reče: »To je kruh što vam ga dade Gospodin da ga jedete. 16 Ovo zapovijeda Gospodin: Svaki od vas neka nakupi toga koliko mu treba: jedan gomer za svakoga prema broju vaših osoba! Ali svaki neka uzme od toga samo za one koji su mu u šatoru!« 17 Sinovi Izraelovi učiniše tako i nakupiše jedan mnogo, drugi malo. 18 Kad izmjeriše na gomer, ne dođe više onomu koji nakupi mnogo, niti manje onomu koji nakupi malo. Svaki nakupi koliko mu je trebalo.

Ovdje nema upravo ničega. Oči nam ne vide ništa drugo osim mane.

Brojevi 11:6

KADA su se Kerry i Paul vjenčali, nijedno nije znalo kuhati. Jedne je večeri Kerry odlučila okušati se u kuhanju špageta – skuhala ih je toliko da su imali i za sljedeći dan. Trećeg dana Paul se ponudio da kuha, udvostručio je količinu tjestenine i umaka, nadajući se da će im potrajati tijekom vikenda. Kad su sjeli za stol, Kerry je priznala: »Dosta mi je špageta.«

A sada zamislite da poput Izraelaca jedete isto – četrdeset godina. Svakoga jutra skupljali su »nešto sitno, zrnato« (r. 14) što im je Bog davao i spravljali jelo (ništa nisu smjeli ostaviti za sutra, osim ako je sljedećeg dana bila »sveta Gospodnja subota« (pročitajte Izlazak 16:23-26). Naravno, postali su kreativni – pekli su ‘to’ i kuhali (r. 23). Ipak, silno im je nedostajala dobra hrana koju su jeli u Egiptu (r. 3; Brojevi 11:1-9), iako su ju platili vrlo skupo – ropstvom!

I mi smo ponekad nezadovoljni jer naš život nije ono što je nekada bio. U 16. poglavlju Knjige Izlaska čitamo o Božjoj postojanoj skrbi za Izraelce, zbog čega su naučili pouzdavati se i ovisiti o Njemu svakoga dana.

Bog obećava da će nam dati sve što nam treba. On zadovoljava naše čežnje i ispunjava našu dušu »okrepom« (Psalam 107:9).

– Cindy Hess Kasper

Našem su nebeskom Ocu jednako važne i naše tjelesne potrebe i naše čežnje.