Duhovna stvarnost

Onaj koji smiruje oluje

by · Published · Updated

Pročitajte: Evanđelje po Mateju 14:23-33

23 Kad je otpustio narod, popne se na goru sam, kako bi molio. Već je bila nastala večer, a on je još bio ondje sam. 24 Lađica je već bila nasred mora, a valovi su je bacali tamo i amo jer je bio protivan vjetar. 25 O četvrtoj noćnoj straži dođe on k njima hodajući po moru. 26 Kad ga tako učenici vidješe gdje hoda po moru, povikaše uplašeni: »Sablast!« I zavikali su od straha. 27 A Isus im odmah progovori: »Budite hrabri! Ja sam. Ne bojte se!« 28 Petar mu odvrati: »Gospodine, ako si ti, reci mi da dođem k tebi po vodi!« 29 On reče: »Dođi!« Petar izađe iz lađice i hodajući po vodi pođe k Isusu. 30 A kad je vidio jak vjetar, uplaši se. Poče se topiti i povika: »Gospodine, spasi me!« 31 Odmah Isus pruži ruku, uhvati ga i reče mu: »Malovjerniče, zašto si posumnjao.« 32 Tada uđoše u lađicu, i prestade vjetar. 33 Oni koji su bili u lađici baciše se pred njega ničice i rekoše: »Ti si zaista Sin Božji!«

A Isus im odmah progovori: »Budite hrabri! Ja sam. Ne bojte se!«

Matej 14:27

JIM je sav izvan sebe govorio o problemima koje ima sa svojim suradnicima: o podjelama, sklonosti osuđivanju i nesporazumima. Nakon što sam sat vremena strpljivo slušala njegove probleme, predložila sam: »Pitajmo Isusa što bi On htio da učinimo u ovoj situaciji.« Sjedili smo u tišini pet minuta. Onda se dogodilo nešto nevjerojatno. Oboje smo osjetili da nas Božji mir pokriva poput pokrivača. Bili smo opušteniji jer smo iskusili Njegovu prisutnost i vodstvo, i osjećali smo se spremnijima suočiti se s poteškoćama.

Petar, jedan od Isusovih učenika, trebao je utjehu Božje prisutnosti. Jedne noći dok su on i drugi učenici plovili Galilejskim morem, podigla se jaka oluja. Odjednom su ugledali Isusa kako hoda po moru! Preplašili su se, ali ih je On umirio: »Odvažni budite! Ja sam, ne bojte se!« (r. 27, K. S.) Petar je brzopleto upitao Isusa može li Mu se pridružiti. Izišao je iz lađice i krenuo prema Isusu. No, onda je pogledao oko sebe i postao svjestan opasnosti i, ljudski gledajući, nemoguće situacije u kojoj se nalazi i počeo je tonuti. Povikao je: »Gospodine, spasi me!« Isus je pružio ruku i spasio ga (r. r. 30,31).

Kao Petru, Isus i nama pruža ruku!

– Estera Pirosca Escobar

Isuse, hvala Ti što imaš moć i autoritet smiriti oluje u našem životu. Pomogni nam da ti vjerujemo.