Pročitajte: Evanđelje po Mateju 4:18-22

Smjesta ostaviše mreže i pođoše za njim

Matej 4:20

KAO djevojka maštala sam o tome da ću se udati za svoju srednjoškolsku ljubav – sve dok nismo prekinuli. Moja se budućnost rasplinula preda mnom i nisam znala što da radim sa svojim životom. A onda sam osjetila Božji poziv da Mu služim služeći drugima i upisala teološki fakultet. To je značilo da ću se morati odvojiti od svojih korijena, prijatelja i obitelji. Želeći se odazvati Božjem pozivu, morala sam otići.

Isus je hodao obalom Galilejskog mora kada je vidio Petra i njegova brata Andriju kako bacaju mreže u more. Bili su ribari. Prišao im je i rekao: »Pođite za mnom! Učinit ću vas ribarima ljudi« (r. 19). Tada je ugledao još dvojicu ribara, Jakova i njegova brata Ivana, i njima je uputio isti poziv (r. 21).

Kad su pošli za Isusom, svi su nešto ostavili. Petar i Andrija »smjesta ostaviše mreže« (r. 20). Jakov i Ivan »smjesta ostaviše lađicu i oca i pođoše za Njim« (r. 22). Evanđelist Luka to opisuje ovako: »Tada izvukoše lađice na zemlju, ostaviše sve i pođoše za Njim« (5:11).

Svaki Isusov poziv uključuje i poziv da nešto ostavimo. Mrežu. Lađicu. Oca. Prijatelja. Dom. Bog nas sve poziva u odnos sa sobom, a zatim nas poziva da služimo.

– Elisa Morgan

Ljubljeni Bože, pomogni nam da shvatimo što ćemo sve morati ostaviti odazovemo li se Tvojem pozivu.