Duhovna stvarnost

Stvoreni jedno za drugo

by · Published · Updated

Pročitajte: Knjiga Postanka 2:18-24

18 Tada reče Gospodin Bog: »Nije dobro čovjeku da je sam. Načinit ću mu pomoćnicu koja mu pristaje.« 19 I dovede Gospodin Bog sve životinje zemaljske i sve ptice nebeske što ih je bio učinio od zemlje pred Adama, da vidi kako će ih nazvati. Kako Adam nazove živa bića, onako će se zvati. 20 Adam nadjenu dakle imena svoj stoci i pticama nebeskim i svima životinjama zemaljskim. Ali se Adamu ne nađe među njima pomoćnica koja bi mu pristajala. 21 Zato Gospodin Bog pusti dubok san na Adama. Kad je bio zaspao, uze mu jedno rebro i ispuni mjesto opet mesom. 22 Gospodin Bog načini ženu od rebra što ga je bio uzeo Adamu i dovede je Adamu.
23 Adam povika:
»Ta je napokon kost
od mojih kostiju i meso od mojega mesa.
Ona će se zvati mužica,
jer je uzeta od muža.«
24 Zato ostavlja muž oca i majku i prianja za ženu svoju, i budu jedno tijelo.

Tada reče Gospodin Bog: »Nije dobro čovjeku da je sam. Načinit ću mu pomoćnicu koja mu pristaje.«

Postanak 2:18

»JA se brinem o njemu. Kad je sretan, ja sam sretna«, kaže Stella. Merle odgovara: »Sretan sam kada je pored mene.« Merle i Stella u braku su 79 godina. Kad je Merle nedavno primljen u dom za stare i nemoćne, bio je nesretan – i Stella ga je vratila kući. On ima 101, a ona 95 godina. Iako se kreće uz pomoć hodalice, ona s ljubavlju radi što može za svog supruga, poput pripremanja hrane koju voli. Ali ne može sve sama. Unuci i susjedi pomažu u onome što Stella ne može.

Zajednički život Stellae i Merlea potvrđuje riječi zapisane u 2. poglavlju Knjige Postanka: »Nije dobro da čovjek bude sam: načinit ću mu pomoć kao što je on« (r. 18, K. S.). Nijedno od stvorenja koje je Bog doveo pred Adama nije odgovaralo tom opisu. Jedino je Eva, načinjena od Adamova rebra, bila odgovarajuća pomoć i družica (r. r. 19-24).

Eva je bila Adamova pomoćnica i s njih dvoje Bog je ustanovio brak. To se nije odnosilo samo na uzajamno pomaganje, nego i na nastajanje obitelji i brigu o stvorenju, što uključuje i druge ljude (1:28). Iz te prve obitelji nastala je zajednica u kojoj nitko od nas – ni oženjeni, ni samci, stari ili mladi – ne bi trebao biti sam. Kao zajednici, Bog nam je dao prednost da nosimo »bremena jedni drugih« (Galaćanima 6:2).

– Alyson Kieda

Bože, hvala Ti što zahvaljujući braku, obitelji i zajednici nitko od nas nije uistinu sam.