Duhovna stvarnost

Teško je, ali ima nade

by · Published · Updated

Pročitajte: Psalam 88:2-14

2 Gospode, Bože moga spasenja,
vapim danju i noću pred tobom.
3 Neka stigne pred tebe moja molitva,
prigni svoje uho k mom vapaju!

4 Jer mi je duša puna jada;
život je moj blizu Podzemlju.
5 Već me broje među one koji umiru;
ja sam kao čovjek bez snage.
6 Pripravljen mi je ležaj među mrtvima,
sličan sam ubijenima koji počivaju u grobu,
kojih se više ne spominješ
i koji su od tvoje ruke odsječeni.
7 Rinuo si me duboko u grobnu jamu,
u tmine, u bezdan.
8 Pritisnuo me teško tvoj gnjev,
svim me svojim valima zapljuskuješ.
9 Udaljio si od mene moje prijatelje,
njima si me omrznuo; uhvaćen sam i ne mogu izići.

10 Oči se moje gase od bijede;
svaki dan vapim k tebi, Gospode,
k tebi pružam svoje ruke:
11 Zar ćeš na mrtvima još činiti čudesa?
Zar će sjene ustati da te slave?
12 Zar će se u grobu pripovijedati o tvojoj dobroti
i vjernosti tvojoj u carstvu mrtvih?
13 Zar se u tminama spoznaju tvoja čudesa
i tvoja pravednost u zemlji zaborava?

14 Ali ja ipak vapim k tebi, Gospode;
u rano jutro moja molitva stiže k tebi.

Gospode, Bože moga spasenja, vapim danju i noću pred tobom.

Psalam 88:2

U šaljivu stripu Charlie Brown poduzetna Lucy reklamira »psihološku pomoć« za pet funta. Linus je pronašao put do njezina ureda i priznao svoj »duboki osjećaj depresije«. Kad ju je upitao što da učini sa svojim stanjem, Lucy je brzo odgovorila: »Odustani od toga! Pet funta, molim.«

Iako takva lagana zabava izaziva trenutačni smijeh, tuge i potištenosti koje nas mogu obuzeti kad se dogodi stvarni život ne možemo se tako lako osloboditi. Osjećaj beznađa i očaja stvaran je, a ponekad je potrebna i stručna pomoć.

Lucyni savjeti nisu bili od pomoći u rješavanju stvarnih problema. Međutim, pisac 88. psalma nudi nešto poučno i daje nadu. Brdo nevolja stvorilo se pred njegovim pragom. I tako je, krajnje iskren, izlio svoje srce Bogu: »Jer mi je duša puna jada, život je moj blizu Podzemlju« (r. 4), »Pripravljen mi je ležaj među mrtvima« (r. 6), »… tmina mi je znanac jedini« (r. 19). Čujemo, osjećamo i možda se poistovjećujemo s psalmistovom boli. Ipak, njegova je jadikovka prožeta nadom: »Gospode, Bože moga spasenja… vapim k tebi, Gospode; u rano jutro moja molitva stiže k tebi« (r. 2,14). Često nas sustignu teške nevolje. Možda će biti potrebni praktični koraci poput savjeta i medicinske pomoći. Ali nikada nemojte napustiti nadu u Boga.

– Arthur Jackson

Oče, pomogni nam predati se u tvoje ruke.