¹ Jednoga dana reče Ahabu Tišbijac Ilija, jedan od žitelja Gileada: »Tako živ bio Gospodin, Bog Izraelov, u čijoj sam službi: Sljedećih godina ne će pasti ni rosa ni dažd, osim ako ja sam to zapovjedim!« ² Potom mu dođe riječ Gospodnja: ³ »Odi odavde, okreni na istok i sakrij se na potoku Keritu, koji teče istočno od Jordana! ⁴ Iz potoka ćeš piti, a gavranima sam zapovjedio da te tamo hrane.« ⁵ On posluša Gospodina, ode tamo, nastani se na potoku Keritu, koji teče istočno od Jordana. ⁶ Gavrani su mu ujutro donosili kruha i mesa i isto tako navečer. Iz potoka je pio. ⁷ Poslije nekog vremena presahnu potok, jer nije pao dažd u zemlji.
⁸ Tada mu dođe riječ Gospodnja ovako: ⁹ »Hajde, idi u Sareptu, što je kod Sidona, i tamo ostani! Zapovjedio sam tamo jednoj udovici da te hrani.« ¹⁰ Tako se on zaputi u Sareptu. Kad dođe na gradska vrata, a jedna udovica skuplja drva. On je dozva i zamoli je: »Donesi mi malo vode u posudi, da se napijem!« ¹¹ Kad ona pođe da mu donese, viknu on za njom: »Donesi mi i malo kruha!« ¹² Ona odgovori: »Tako živ bio Gospodin, Bog tvoj, nemam ništa pečenog, nego još samo pregršt brašna u ćupu i malo ulja u krčagu. Upravo skupljam drva da odem i to zgotovim sebi i svom sinu. Kad to pojedemo, onda ćemo umrijeti.« ¹³ A Ilija joj reče: »Ne brini se! Idi i učini kako si rekla! Ali prije napravi od toga meni jedan kolačić i donesi mi ga! Onda možeš također jedan zgotoviti sebi i svom sinu. ¹⁴ Jer ovako govori Gospodin, Bog Izraelov:
Brašna u ćupu ne će nestati
i krčag s uljem ne će se isprazniti
do onoga dana kad Gospodin
opet pusti dažd na zemlju.«
¹⁵ Ona ode i učini kako je bio rekao Ilija, i imali su jela za dugo vremena ona, on i njezina kuća. ¹⁶ Brašna u ćupu nije nestalo, i krčag s uljem nije se ispraznio, kako je to bio unaprijed kazao Gospodin preko Ilije.