Duhovna stvarnost

Volite i oslonite se

by · Published · Updated

Pročitajte: Ruta 1:11-19
11 A Noemi odvrati: »Vratite se, drage kćeri! Što biste išle sa mnom? Mogu li se ja još nadati sinovima koji bi vam mogli biti muževi? 12 Vratite se, drage kćeri, idite kući! Ja sam prestara za muža. Pa i kad bih mislila, da imam još nade, i kad bih još imala muža, pa i sinove rodila, 13 zar biste čekale na njih dok odrastu? Zar biste zbog njih čekale neudane? Ne, drage kćeri, meni je u tom gore negoli vama. Jer je ruka Gospodnja pogodila mene.«
14 One stadoše ponovno plakati. Orpa se tad oprosti od svoje svekrve. A Ruta ostade kod nje.
15 Ali Noemi zamoli: »Eto, tvoja se jetrva vratila k svom narodu i svojim bogovima. Pa vrati se i ti i slijedi svoju jetrvu!«
16 A Ruta odvrati: »Ne sili me tako da te ostavim i da te ne slijedim dalje! Kamo ti ideš, tamo idem i ja, i gdje ti ostaneš, ondje ostajem i ja. Tvoj narod moj je narod i tvoj Bog moj je Bog.
17 Gdje ti umreš, umrijet ću i ja, i ondje hoću da i ja budem pokopana. Gospodin neka učini sa mnom što hoće! Samo me smrt može rastaviti od tebe.«
18 Kad Noemi vidje da je tvrdo naumila ići s njom, presta je odvraćati. 19 Tako odoše obje dalje dok dođoše u Betlehem. Kad dođoše u Betlehem, sav se grad uzbuni zbog njih. Žene su pitale: »Nije li ono Noemi?«

A Ruta ostade kod nje.

Ruta 1:14

ZACH je bio zabavan, pametan i omiljen, ali potajno se borio s depresijom. Nakon što je počinio samoubojstvo u petnaestoj godini, njegova mama Lori je za njega rekla: »Teško je shvatiti kako netko s tolikim potencijalom učini takvo što. Zach nije bio izuzet od samoubojstva.« Postoje trenuci kada Lori izlijeva svoju tugu Bogu. Kaže da je duboka tuga nakon samoubojstva »potpuno drukčiji stupanj tuge«. Ona i njezina obitelj naučili su kod Boga i drugih nalaziti snagu. Sada daruju svoje vrijeme i vole one koji se bore s depresijom.

»Volite i oslonite se«, postalo je Lorino geslo koje vidimo i u starozavjetnoj priči o Ruti. Noemi je izgubila muža i dva sina – od kojih je jedan bio Rutin muž (r. 3-5). Noemi, ogorčena i potištena, poticala je svoju snahu Rutu da se vrati majčinoj obitelji koje će se brinuti o njoj. Ruta, jednako tužna, »ostala« je sa svojom svekrvom, čak se obvezala i da će se brinuti o njoj (r. 14-17). Vratile su se u Betlehem, Noemin zavičaj, gdje će Ruta biti strankinja, ali voljele su se i mogle su se osloniti jedna na drugu. Bog je nagradio Rutinu odanost i pobrinuo za njih (2:11,12).

Kada god smo žalosni, Božja ljubav ostaje postojana. Uvijek se možemo osloniti na njega kao što se možemo, u njegovoj snazi, osloniti na druge i voljeti ih.

– Anne Cetas

Oče, zahvalni smo ti za tvoju postojanu ljubav i brigu za nas. Upotrijebi nas da ohrabrimo druge da ti vjeruju.