Naša krivnja je nestala
komu je grijeh izbrisan!
2 Blago čovjeku kojemu Gospod ne uračunava krivnje
i u čijem duhu nema prijevare!
3 Dok sam šutio, sahnuše moje kosti,
jecao sam cijeli dan.
4 Jer dan i noć ležala je teško na meni tvoja ruka,
kao na ljetnoj pripeci trošila se moja snaga.
5 Tada priznah tebi svoj grijeh
i ne zatajih svoju krivnju.
Rekoh: »Priznat ću Gospodu svoje opačine!«
I tada si oprostio krivnju mojega grijeha.
6 Zato neka ti se moli svaki pobožnik
u vrijeme kad te još može naći!
Nadođu li tad potopne vode,
ne će ga stići.
7 Ti si moj zaklon, čuvaš me od tjeskobe.
Okružit ćeš me radošću spasenja.
8 Poučit ću te, pokazat ću ti put kojim da ideš;
savjetovat ću te, upravit ću na te svoj pogled.
9 Ne budite kao konj ili mazga bez razuma!
Njihov prkos moraš slomiti vođicama i uzdom,
inače ne idu za tobom.
10 Mnoge muke stignu zlikovca,
a tko se uzda u Gospoda njega okruži ljubav.
11 Radujte se u Gospodu i kličite, pravednici!
Kličite svi koji ste čestita srca.
Rekoh: »Priznat ću Gospodu svoje opačine!« I tada si oprostio krivnju mojega grijeha.
Psalam 32:5
KAO djevojčica otišla sam s prijateljicom u trgovinu suvenirima blizu moje kuće. Ostala sam zaprepaštena kada mi je gurnula u džep pregršt šarenih ukosnica u obliku bojica i izgurala me kroz vrata, a da ih nisam platila. Tjedan dana me je grizla savjest, a onda sam sve rekla mami. Moje priznanje izviralo je jednako brzo kao i moje suze. Tužna zbog loše odluke da se ne suprotstavim prijateljici, vratila sam ukradene stvari, ispričala se i zarekla da više nikada neću krasti. Vlasnik mi je rekao da više nikada ne smijem ući u njegovu trgovinu. No, mama mi je oprostila i uvjeravala me da sam učinila sve da popravim stvar. Te sam noći mirno spavala.
I kralj David je iskusio radost oproštenja grijeha (r. 1,2). Dok je skrivao grijehe učinjene protiv Bat-Šebe i Urije (2 Samuelova 11 – 12), kosti su mu sahnule (Psalam 32:3,4). No kad je priznao »svoju krivnju«, Bog mu je oprostio (r. 5). Zaštitio ga je »od tjeskobe« i okružio ga »radošću spasenja« (r. 7). David se radovao jer »tko se uzda u Gospoda njega okruži ljubav« (r. 10).
Ne možemo birati posljedice svojih grijeha niti kontrolirati postupke ljudi kada priznamo što smo učinili i tražimo da nam oproste. Ali Gospodin nas može osnažiti da uživamo u slobodi od ropstva grijehu i miru kroz priznanje.
– Xochitl Dixon
Sam Bog potvrđuje da je naša krivnja oproštena.