Duhovna stvarnost

Žalosni i zahvalni

by · Published · Updated

Pročitajte: Job 1:13-22
13 I dok su jednoga dana Jobovi sinovi i kćeri bili na gozbi u kući svojega najstarijeg brata i pili vino, 14 stiže glasnik k Jobu i javi: »Volovi su orali i magarice su pasle uz njih. 15 Tada udariše Sabejci, oteše ih, pobiše sluge mačem. Jedini ja utekoh da ti to javim.« 16 Još je on govorio kad dođe drugi i javi: »Oganj Božji pade s neba i spali ovce i sluge, i proždre ih. Jedini ja utekoh da ti to javim.« 17 Još je on govorio kad dođe opet jedan i javi: »Kaldejci sastaviše tri čete, udariše na deve, otjeraše ih i pobiše sluge mačem. Jedini ja utekoh da ti to javim.« 18 Dok je još taj govorio, dođe daljnji i javi: »Tvoji sinovi i kćeri bili su na gozbi i vino su pili u kući svojega najstarijeg brata. 19 Najednom zahuji jak vihor iz pustinje i udari u četiri ugla kuće, tako da se ona obori na mlade ljude. Tako oni pogiboše. Jedini ja utekoh da ti to javim.«
20 Tada ustade Job, razdere svoju haljinu i ostriže sebi kosu. Onda se baci ničice na zemlju, duboko se pokloni. 21 I pomoli se:
»Gol izađoh iz krila svoje majke.
Gol se opet onamo vraćam.
Gospodin dade, Gospodin uze.
Neka je blagoslovljeno ime Gospodnje!«
22 Kod svega toga ne sagriješi Job i ne reče nikakve nepristojne riječi protiv Boga.

Gospodin dade, Gospodin uze. Neka je blagoslovljeno ime Gospodnje!

Job 1:21

NAKON što je moja mama umrla, prišla mi je jedna njezina prijateljica iz grupe oboljelih od karcinoma »Tvoja mama je bila tako ljubazna prema meni«, rekla je jecajući. »Žao mi je što je umrla… umjesto mene.« »Moja mama te je voljela«, rekla sam. »Molile smo se da Bog dopusti da vidiš kako rastu tvoji dječaci.« Držeći ju za ruke, plakala sam s njom i zamolila Boga da joj pomogne smireno tugovati. Također sam mu zahvalila na njezinom oporavku koji joj je omogućio da nastavi voljeti svoga muža i dvoje djece.

Na Jobovu primjeru Biblija nam otkriva svu složenost tugovanja. On je sve izgubio, čak i djecu. U svojoj tuzi »baci se ničice na zemlju, duboko se pokloni« (r. 20). Uz čin koji slama srce, pun nade, predanja i zahvalnosti, rekao je: »Jahve dao, Jahve oduzeo! Blagoslovljeno ime Jahvino!« (r. 21, K. S.) I dok je Job prolazio razdoblje silne tuge, doživio je da je Bog obnovio njegov život. Prihvatio je situaciju i čak se radovao Božjoj vladavini nad dobrim i lošim događajima.

Bog razumije različite načine na koje se borimo s osjećajima. Poziva nas da tugujemo iskreno i dopustimo si ranjivost. Čak i kada se tuga čini beskrajnom i nepodnošljivom, Bog potvrđuje da se nije promijenio i da se neće promijeniti. Bog nas tješi i osnažuje. Budimo zahvalni za njegovu prisutnost.

– Xochitl Dixon

Suosjećajni Bože, hvala ti što si s nama kada tugujemo.