Ne daj mi siromaštva ni bogatstva! Daj da uživam svoj komadić kruha!

Izreke 30:8

U filmskom mjuziklu Guslač na krovu Tevye bez ustezanja govori Bogu o svojem siromaštvu: »Stvorio si mnogo, mnogo siromašnih ljudi. Shvaćam, naravno, da nije sramota biti siromašan. No nije ni velika čast! Dakle, što bi bilo loše u tome da sam malo bogatiji! … Bi li to pokvarilo neki golemi, vječni plan – da sam ja bogat čovjek?«

Mnogo stoljeća prije nego što je pisac Sholem Aleichem stavio te iskrene riječi u Tevyeova usta, Agur je u knjizi Izreka uputio jednako iskrenu, ali ponešto drukčiju molitvu Bogu. Agur je tražio od Boga da mu ne da ni siromaštvo ni bogatstvo – samo njegov »komadić kruha« (r. 8). Znao je da bi ga »previše« moglo učiniti bahatim i promijeniti ga u praktičnog ateista – da zaniječe Božji karakter. Osim toga, zamolio je Boga da mu ne dopusti da osiromaši jer bi mogao »postati kradljivac« i time osramotiti Božje ime (r. 9). Agur je prepoznao Boga kao onoga koji čini da ima što treba, dovoljno da zadovolji svoje svakodnevne potrebe. Njegova je molitva otkrila potragu za Bogom i zadovoljstvo koje se nalazi samo u njemu.

Poput Agura budimo zadovoljni kako se Bog brine o nama. Budemo li upravljati onime što imamo tako da time veličamo njegovo ime, imat ćemo koliko trebamo.

– Marvin Williams

Jedino Bog ne da daje dovoljno, nego i više od toga.