Duhovna stvarnost

Pranje nogu… i posuđa

by · Published · Updated

Pročitajte: Evanđelje po Ivanu 13:6-17
6 Tako dođe k Šimunu Petru. On mu reče: »Gospodine, zar ti da mi pereš noge?« 7 Isus mu odgovori: »Što ja činim, ti ne znaš sada, ali ćeš poslije razumjeti.« 8 Petar mu odvrati: »Nikad mi ti ne ćeš oprati noge!« Isus mu odgovori: »Ako te ne operem, ne ćeš imati dijela sa mnom.« 9 Reče mu Šimun Petar: »Onda, Gospodine, ne samo moje noge, nego i ruke i glavu.« 10 Isus mu reče: »Tko je opran, ne treba nego samo noge oprati, onda je sav čist. I vi ste čisti, ali ne svi.« 11 Budući da je znao za svog izdajnika, reče: »Niste svi čisti.«
12 A kad im je oprao noge, uzeo svoju gornju haljinu i opet sjeo za stol, reče im: »Znate li što vam ja učinih? 13 Vi zovete mene Učiteljem i Gospodinom, i pravo velite jer to jesam. 14 Kad dakle ja, Gospodin i Učitelj, oprah vama noge, i vi trebate jedan drugome noge prati. 15 Jer vam dadoh primjer da i vi tako činite kao što ja učinih vama. 16 Zaista, zaista kažem vam: Nije sluga veći od svoga gospodara, niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao. 17 Kad to znate, bit ćete blaženi, ako to činite.

Jer vam dadoh primjer da i vi tako činite kao što ja učinih vama.

Ivan 13:15

NA Charleyevu i Janinu pedesetu godišnjicu braka, doručkovali su u kafiću sa svojim sinom Jonom. Tog dana u restoranu nije bilo dovoljno osoblja, samo menadžer, kuharica i tinejdžerica koja je dočekivala goste i poslužila ih. Kad su završili doručak, Charley se okrenuo svojoj ženi i sinu i rekao: »Imate li nešto važno u sljedećih nekoliko sati?« Ne.

Dakle, uz dopuštenje menadžera, Charley i Jan počeli su prati posuđe u stražnjem dijelu restorana, dok je Jon čistio pretrpane stolove. Prema Jonu, ono što se dogodilo tog dana nije bilo tako neobično. Njegovi su roditelji uvijek slijedili primjer Isusa koji »nije došao da bude služen, nego da služi« (Marko 10:45).

U Evanđelju po Ivanu 13. poglavlju čitamo o posljednjem obroku koji je Krist podijelio sa svojim učenicima. Te ih je noći Učitelj podučio načelu poniznog služenja – opravši im noge (r. 14,15). Ako je bio voljan poniziti se pred dvanaestoricom učenika, i oni bi trebali s radošću služiti drugima.

Svaki oblik služenja s kojim se susrećemo može izgledati drukčije, ali jedno je isto: postoji velika radost u služenju. Svrha služenja nije donijeti pohvalu onima koji ih čine, već s ljubavlju služiti drugima dok je sva hvala usmjerena našem poniznom, samopožrtvovnom Gospodinu.

– Cindy Hess Kasper

Hvala ti, Isuse, što si nam pokazao kako biti slugom.