Slatko spavajte
kako je mnogo onih koji su ustali protiv mene!
3 Mnogo ih je koji o meni kažu:
»Nema mu više spasa kod Boga!«
4 Ali ti si, Gospode, moj štit koji me zaklanja,
slavo moja, koji mi glavu uzdižeš.
5 Zavapio sam iza glasa Gospodu
i on mi je odgovorio sa svoje svete gore.
6 Legoh i zaspah.
I probudih se jer me zaštitio Gospod.
7 Ne ću se plašiti bezbrojna naroda
koji me opkoljuje.
8 Ustani, Gospode, spasi me!
Bože moj, Ti udaraš po obrazu sve neprijatelje moje,
razbio si vilicu bezbožnika.
9 Spasenje pripada Gospodu:
nek’ na tvoj puk siđe blagoslov tvoj!
Legoh i zaspah. I probudih se jer me zaštitio Gospod.
Psalam 3:6
RUŽNE uspomene i optužujuće misli preplavile su Salov um. San mu je izmicao dok mu je strah ispunjavao srce, a znoj ga oblijevao. Bila je to noć prije njegova krštenja, a on nije mogao zaustaviti navalu mračnih misli. Sal je primio spasenje u Isusu i znao je da su mu grijesi oprošteni, ali duhovna bitka se nastavila. Tada ga je žena uzela za ruku i pomolila se za njega. Nekoliko trenutaka poslije mir je zamijenio strah u Salovu srcu. Ustao je i napisao što će reći prije krštenja – što prije nije mogao učiniti. Nakon toga je zaspao.
Kralj David također je znao kako izgleda nemirna noć. Bježeći od svoga sina Abšaloma koji mu je želio preoteti prijestolje (2 Samuelova 15-17), rekao je: »Ne ću se plašiti bezbrojna naroda koji me opkoljuje« (Psalam 3:7). David je jadikovao: »Kako je mnogo mojih neprijatelja« (r. 2). Iako su strah i sumnja mogli pobijediti, zazvao je Boga, njegov »štit« (r. 4). Potom je rekao: »Sad mogu leći i usnuti, i onda ustat, jer me Jahve drži« (r. 6, K. S.).
Kada strahovi i borbe uznemire naš um, a odmor zamijeni nemir, nada je u molitvi Bogu. Iako možda nećemo odmah zaspati kao Sal i David, možemo mirno leći i biti spokojni jer nam ti, Gospode, »daješ živjeti u sigurnosti« (4:9). Bog je s nama i on će biti naš odmor.
– Tom Felten
Dragi Bože, hvala ti što pružaš nadu i mir dok ti uzdižemo svoje molitve.