Duhovna stvarnost

Hrvati se s Bogom

by · Published · Updated

Pročitajte: Knjiga Postanka 32:23-33
23 Noću je ustao, uzeo svoje dvije žene, obje svoje sluškinje i svojih jedanaestero djece – i preko gaza prešao Jabok. 24 Uzeo ih je i prebacio s one strane rijeke, a zatim je prebacio sve što mu je pripadalo. 25 Kad je Jakov ostao sam, neki se čovjek s njime hrvao sve dok zora nije svanula. 26 Kad je taj čovjek vidio da ga ne može nadjačati, udario ga je u kuk – tako da se Jakovu u hrvanju kuk iščašio. 27 Nakon toga je rekao: »Pusti me jer već dolazi zora!«
A Jakov je uzvratio: »Neću te pustiti dok me ne blagosloviš.«
28 Potom ga je onaj upitao: »Kako ti je ime?«, a on je odgovorio: »Jakov.«
29 Zatim je onaj nadodao: »Više ti neće biti ime Jakov, nego Izrael,b jer si se borio s Bogom i ljudima – i pobijedio si.«
30 Onda ga je Jakov upitao: »Hoćeš li mi ti reći svoje ime?«, a ovaj mu je uzvratio: »Zašto si me pitao za ime?« i ondje ga blagoslovio.
31 Tom je mjestu Jakov dao ime Penuel.c Rekao je: »Jer sam vidio Boga licem u lice i ostao na životu.« 32 Sunce je već bilo izašlo kad je prošao Penuel. A Jakov je hramao zbog kuka. 33 Zbog toga Izraelci ne jedu tetivu s kuka, jer ga je onaj udario u kuk, u tetivu kuka.

Jakov ostade sam. Tada se jedan čovjek borio s njim sve do svitanja.

Postanak 32:25

DUGOGODIŠNJA prijateljica poslala mi je poruku nakon smrti moga supruga: »Alan je bio borac… borio se s Bogom. Bio je pravi ‘Jakov’ i snažan razlog zašto sam danas kršćanka.« Nikada nisam pomislila usporediti Alanove borbe s borbama patrijarha Jakova, ali bilo je sličnosti. Tijekom svog a života Alan se borio sam sa sobom i hrvao s Bogom za odgovore. Volio je Boga, ali nije uvijek mogao shvatiti da i on voli njega, oprašta mu i čuje njegove molitve. Ipak, njegov je život imao svoje blagoslove i pozitivno utjecao na mnoge.

Jakovljev su život obilježile borbe. Na prijevaru je stekao pravo prvorodstva svoga brata Ezava. Pobjegao je od kuće i godinama se borio sa svojim rođakom, tastom Labanom. Zatim je pobjegao od njega. Bio je sam i bojao se suočiti s Ezavom. »Tada ga sretoše anđeli Božji« (r. 2), možda da ga podsjete na njegov prijašnji san (28:10-22). Sada je Jakov imao još jedan susret: cijelu se noć borio s »čovjekom«, Bogom u ljudskom obličju, koji mu je promijenio ime u Izrael, jer se »borio s Bogom i ljudima i nadjačao« (32:29). Bog je bio uz Jakova i volio ga unatoč svemu.

I mi imamo svoje borbe, ali nismo sami. Bog je s nama u svakoj nevolji. Oni koji vjeruju u njega su voljeni, oprošteno im je i obećan im je vječni život (Ivan 3:16).

– Alyson Kieda

Bog uvijek ima vremena za naša pitanja i naše nevolje.