Bog vas vidi
»Eto, sada si trudna i rodit ćeš sina
kojemu nadjeni ime Jišmael;
jer Gospodin usliši tvoj vapaj!
12 On će biti čovjek sličan divljemu magarcu.
Njegova će se ruka dizati na svakoga,
a svačija na njega.
Prkosan će stajati u blizini sve svoje braće.«
13 Tad ona prozva Gospodina koji je bio s njom govorio: »Ti si Bog gledanja jer«, reče ona, »ja zaista vidjeh onoga koji je gledao za mnom.« 14 Zato se zove studenac onaj »studenac Živoga, koji je gledao za mnom«. On leži, kako je poznato, između Kadeša i Bereda.
15 I Hagara rodi Abramu sina i Abram nazva sina, što mu ga darova Hagara, Jišmael. 16 Abramu je bilo osamdeset i šest godina kad mu Hagara rodi Jišmaela.
»Ti si Bog gledanja jer«, reče ona, »ja zaista vidjeh onoga koji je gledao za mnom.«
Postanak 16:13
»SIĐI!« moja je prijateljica odlučno rekla sinu koji se popeo na crkvenu klupu i mahao rukama. »Želim da me propovjednik vidi«, odgovorio je. »Ako ne ustanem, neće me vidjeti.«
Iako se stajanje na klupama vjerojatno ne potiče u većini crkava, riječi prijateljičina sina bile su na mjestu. Stajanje i mahanje rukama svakako je bio jedan od načina da bude viđen i privuče pastorovu pozornost.
Kada pokušavamo privući Božju pozornost, ne moramo se brinuti hoće li nas vidjeti. Bog svakoga od nas vidi cijelo vrijeme. On je onaj isti koji se otkrio Hagari kad je vjerojatno bila u najtežem, najusamljenijem i najbeznadnijem trenutku života. Iskoristili su ju. Saraja ju je dala Abramu da mu rodi sina (r. 3). A kad je zatrudnjela, Abram je dopustio svojoj ženi da zlostavlja Hagaru »te ona pobježe od nje« (r. 6).
Odbjegla robinja našla se sama, trudna i jadna. Ipak, usred njezina očaja u pustinji, Bog je suosjećajno poslao anđela da razgovara s njom. Rekao joj je da je Bog čuo njezin vapaj (r. 11). Ona mu je odgovorila: »Ti si Bog gledanja…« (r. 13).
Kakva spoznaja – posebno usred pustoši. Bog je vidio Hagaru i sažalio se. On vidi i vas.
– Katara Patton
Bože, hvala ti što nas vidiš. S nama si i u najtežim razdobljima našeg života.