Jer je ovaj moj sin bio mrtav i opet živi; bio je izgubljen i nađe se. Luka 15:24

U jednoj od svojih kratkih priča Ernest Hemingway govori o ocu Španjolcu koji čezne za ponovnim susretom sa svojim otuđenim sinom. Daje oglas u lokalne novine: PACO, NAĐIMO SE U HOTELU MONTANA U UTORAK U PODNE. SVE TI JE OPROŠTENO. Kad je otac stigao, zatekao je mnoštvo muškaraca. Osam stotina Pacoa javilo se na njegov oglas, žudeći da im njihovi očevi oproste.

To je dirljiva priča o našoj dubokoj čežnji za oprostom. Podsjeća me na priču koju je Isus ispričao: mladić ostavlja svoga oca u potrazi za razuzdanim životom, ali se ubrzo nađe u nevolji (r. 13,14). Kad »dođe k sebi« (r. 17) i vrati se kući, njegov otac hrli mu u zagrljaj prije nego što je uopće imao priliku ispričati se (r. 20). »Jer je ovaj moj sin bio mrtav i opet živi; bio je izgubljen i nađe se« (r. 24) plače otac od radosti. U ovoj priči otac predstavlja Boga, sin nas, a nazire se radost u nebesima kada se vratimo svome nebeskom Ocu.

Oprost skida težinu s duše koja je kriva. Ali dar, ono što nam se nudi, moramo primiti. Hemingway nam ne govori hoće li otac u ovoj priči pronaći svoga Paca. Hoće li se Ocu iz Isusove priče vratiti njegovi sinovi i kćeri? Ruke su mu raširene i čekaju naš odgovor.

– Sheridan Voysey

Oče, znamo što smo učinili. Tvoja dar oprosta je toliko dragocjen. Primamo ga. Hvala ti!