… vi što jedete kruh muke, svojim miljenicima on ga daje dok snivaju…

Psalam 127:2

»KADA moram sve kontrolirati, san je zastrašujući«, priznaje John Hindley u svojim zapisima Weakness Our Strength (Slabost je naša snaga), »pa nije ni čudo što nas tjeskoba drži budnima do 4 ujutro.« Takva je nesanica u porastu. Četrdeset sedam posto Britanaca ima nemirne noći. Anksioznost, financije i stres zbog posla glavni su krivci.

»Kakav je to Bog koji bi nas stvorio takvima da trebamo nešto tako neproduktivno i beskorisno kao što je san?« pita se John. »Možda Bog koji nas previše voli da bi nam dopustio da mislimo da mi imamo kontrolu«, zaključuje.

Psalmist se slaže da Bog daje san onima koje voli (r. 2). Naravno, Bog nas voli i ako se mučimo zaspati. Ali nesanica bi mogla biti znak da nismo prihvatili obećanja psalma: »Ako Gospod ne gradi kuće, uzalud se muče graditelji. Ako Gospod ne čuva grada, uzalud čuvar bdi.« (r. 1). Naši životi ne ovise o našim sposobnostima ili mudrosti, već o njemu, onome koji je uvijek na djelu, čak i kad spavamo.

»Možemo poći u krevet jer, u konačnici, ništa ne ovisi o nama«, objašnjava John. Bog može ponijeti sve naše brige. Predajmo mu svaku od njih prije spavanja. San je njegov dar nama, obećanje da se možemo odmoriti jer on ima sve pod kontrolom i nikada ne drijema (Psalam 121:3,4).

– Chris Wale

Oče, molimo te unesi mir i spokoj u naš um noću.