Molitve za nemoguće
28. siječnja
I tako su Petra čuvali u tamnici. A Crkva se usrdno molila za njega Bogu bez prestanka.
Djela ap. 12:5
Djela ap. 12:5
Molitve za nemoguće
Pročitajte: Djela apostolska 12:1-17
1 U ono vrijeme podiže kralj Herod ruke da muči neke od Crkve. 2 I pogubi mačem Jakova, Ivanova brata. 3 I vidjevši da je to po volji Židovima, uhvati još i Petra. – A bili su dani beskvasnih kruhova. – 4 Njega dakle uhvati, baci u tamnicu i dade postaviti četiri straže, svaku od četiri vojnika, da ga čuvaju. Nakon Vazma namjeravao je izvesti ga pred narod. 5 I tako su Petra čuvali u tamnici. A Crkva se usrdno molila za njega Bogu bez prestanka.
6 U noći prije nego ga je Herod htio izvesti, spavao je Petar među dvojicom vojnika, okovan u dvoje verige, a stražari su pred vratima čuvali tamnicu. 7 I gle, Gospodnji anđeo pristupi i svjetlost zasja po ćeliji, i kucnuvši Petra u bok, probudi ga i reče: »Ustani brže!« I spadoše mu verige s ruku. 8 Anđeo mu reče: »Opaši se i obuj svoju obuću, brzo!« I učini tako. Tada mu reče: »Obuci svoju odjeću i pođi za mnom!« 9 Izašavši, išao je za njim i nije znao da je to istina što je učinio anđeo, nego je mislio da ima viđenje. 10 A kad prođoše prvu i drugu stražu, dođoše željeznim vratima što vode u grad; ona im se sama otvoriše. I izišavši, prođoše jednu ulicu, i anđeo odmah odstupi od njega. 11 Kad Petar dođe k sebi, reče: »Sad zaista znam da Gospodin posla svojega anđela te me izbavi iz Herodove ruke i od svega što očekuje židovski narod.« 12 Razabravši to, dođe kući Marije, majke Ivana koji se je zvao Marko, gdje su bili mnogi sabrani, te su se molili. 13 A kad on pokuca na vrata u dvorištu, pristupi sluškinja po imenu Roda da čuje. 14 I prepoznavši Petrov glas, od radosti ne otvori vrata, nego utrča i kaza da Petar stoji pred vratima. 15 A oni joj rekoše: »Ti si luda!« Ali je ona odlučno tvrdila da je tako. A oni su govorili: »Anđeo je njegov.« 16 Petar je jednako kucao. A kad otvoriše, vidješe ga i začudiše se. 17 A on, mahnuvši im rukom da šute, ispripovijeda im kako ga Gospodin izvede iz tamnice, i reče: »Javite to Jakovu i braći!« I izišavši, otiđe na drugo mjesto.
6 U noći prije nego ga je Herod htio izvesti, spavao je Petar među dvojicom vojnika, okovan u dvoje verige, a stražari su pred vratima čuvali tamnicu. 7 I gle, Gospodnji anđeo pristupi i svjetlost zasja po ćeliji, i kucnuvši Petra u bok, probudi ga i reče: »Ustani brže!« I spadoše mu verige s ruku. 8 Anđeo mu reče: »Opaši se i obuj svoju obuću, brzo!« I učini tako. Tada mu reče: »Obuci svoju odjeću i pođi za mnom!« 9 Izašavši, išao je za njim i nije znao da je to istina što je učinio anđeo, nego je mislio da ima viđenje. 10 A kad prođoše prvu i drugu stražu, dođoše željeznim vratima što vode u grad; ona im se sama otvoriše. I izišavši, prođoše jednu ulicu, i anđeo odmah odstupi od njega. 11 Kad Petar dođe k sebi, reče: »Sad zaista znam da Gospodin posla svojega anđela te me izbavi iz Herodove ruke i od svega što očekuje židovski narod.« 12 Razabravši to, dođe kući Marije, majke Ivana koji se je zvao Marko, gdje su bili mnogi sabrani, te su se molili. 13 A kad on pokuca na vrata u dvorištu, pristupi sluškinja po imenu Roda da čuje. 14 I prepoznavši Petrov glas, od radosti ne otvori vrata, nego utrča i kaza da Petar stoji pred vratima. 15 A oni joj rekoše: »Ti si luda!« Ali je ona odlučno tvrdila da je tako. A oni su govorili: »Anđeo je njegov.« 16 Petar je jednako kucao. A kad otvoriše, vidješe ga i začudiše se. 17 A on, mahnuvši im rukom da šute, ispripovijeda im kako ga Gospodin izvede iz tamnice, i reče: »Javite to Jakovu i braći!« I izišavši, otiđe na drugo mjesto.
I tako su Petra čuvali u tamnici. A Crkva se usrdno molila za njega Bogu bez prestanka.
Djela ap. 12:5
TIMOTHY je plakao u ćeliji kineskog zatvora. Prvi put kad je pobjegao iz Sjeverne Koreje, vratili su ga u domovinu. Uhvaćen drugi put, znao je da će biti javno pogubljen ako ga pošalju natrag. Južnokorejski gangster u njegovoj ćeliji, zabrinut za tog tinejdžera, dao mu je Bibliju i naučio ga kako se moliti: »Samo reci svoje želje Bogu i na kraju reci amen.«
Timothy se očajnički molio Bogu kojeg nije poznavao za nemogući bijeg. Bog je odgovorio na tu molitvu: dvojica veleposlanika poslali su ga na Filipine, a ne u sigurnu smrt u Sjevernu Koreju. Zahvalan za Božje spasenje, Timothy od tada služi Bogu, boreći se za pravdu za druge zatvorenike.
Dvije tisuće godina prije Petar je bio zatvoren na sličan način, iako nije počinio nikakav zločin. Petrova smrt od Herodove ruke činila se neizbježnom, osim jedne ključne činjenice – »Crkva se usrdno molila za njega Bogu bez prestanka« (r. 5). Trebalo im je čudo koje je bilo toliko malo vjerojatno da im je, kad je Bog uslišio njihove molitve, bilo teško povjerovati da je Petar živ. »Anđeo je njegov« (r. 15), govorili su.
Kada se nađemo u beznadnim situacijama, često očajavamo. Ali Bog i danas čini čuda. Iako nisu svi spašeni – Herod je uspio ubiti Jakova (r. 2) – hrabro pristupimo Božjem prijestolju s molitvama za nemoguće, uvjereni u njegovu moć.
– Tanya Marlow
Bože, pomogni nam vjerovati kad sve izgleda beznadno.