Pročitajte: Evanđelje po Mateju 25:37-40

Zaista kažem vam: Što ste učinili jednomu od ove Moje najmanje braće, to ste Meni učinili.

Matej 25:40

MOJA se kći spremila za školu malo ranije nego obično. Upitala je možemo li usput svratiti na kavu u jedan od onih kafića koji poslužuju goste dok su u automobilu. Složio sam se. Kada smo stali u red pitao sam ju: »Jesi li za to da razveselimo nekoga ovog jutra?« Odgovorila je: »Naravno.«

Naručili smo što smo željeli i produžili do prozora gdje nam je blagajnica rekla koliko dugujemo. »Željeli bismo platiti i to što je naručila mlada žena iza nas«, rekao sam. Veliki osmijeh ozario je lice moje kćeri.

U odnosu na velike i važne stvari, šalica kave možda nije vrijedna spomena. Ili možda je? Pitam se, može li to biti jedan od načina na koji ispunjavamo Isusovu želju da se brinemo o onima koje je nazvao jednim od svoje »najmanje braće«? (r. 40) Evo ideje: kako bi bilo da jednostavno zamislimo vrijednim kandidatom osobu koja stoji iza nas ili pored nas u redu? A onda učinimo »što možemo« – ​​možda će to biti šalica kave, možda nešto više, možda nešto manje. Ali kad je Isus rekao »što ste učinili« (r. 40), dao nam je veliku slobodu u služenju Njemu dok služimo drugima.

Kada smo odlazili, na trenutak smo uhvatili izraz lica mlade žene iza sebe i žene koja joj je dala kavu. Obje su se smiješile od uha do uha.

– John Blase

Služimo Kristu kad služimo ljudima.